Фудбал на требињски начин
Захваљујући Дејану Бодироги и Владики Григорију Требиње с пуно ентузијазма граби у лепшу будућност
Звезде „вечитог дербија”: Владика Григорије (црвено-бели дрес) и Бодирога
Многи се ових дана у Требињу питају шта би било с Дејаном Бодирогом да је на измаку основне школе остао веран својој „првој љубави” – фудбалу. У необичној фудбалској утакмици у месту својих предака, у којој је сучелио неке своје пријатеље и познате личности, сваки његов додир с лоптом је ишао у прилог тврдњама његових првих тренера да није био ништа мање талентован за фудбал него за кошарку. Ипак, кошарка га је учинила славним, па сада уз њену помоћ покушава да се одужи свима коју су му помогли да постане то што јесте. У позивници за његов кошаркашки камп АНД1 – Дејан Бодирога у Требињу, истакнут је и слоган – тамо где расту највишу људи на свету – који је и научно потврђен (динарско-херцеговачка регија спада у три регије где се рађају највиши људи на планети).
Осмеси с којима овај пробуђени рај у Херцеговини дочекује сваког свог госта као да тежи да овај слоган преиначи у – тамо где расту најдивнији људи на свету.
На обележавању првог рођендана свог кампа и Фондације за духовну и физичку културу Бодирога је ујединио своје Требињце око фудбалског игралишта, а они су се поделили на звездаше и партизановце, пошто су тимови играли у дресовима два највећа српска клуба.
Својим земљацима је пружио јединствену шансу да уживају у потезима Звездиних ветерана Душана Савића и Владимира Петровића, бивших Партизанових играча Николе Дамјанца и Синише Мулине, прослављеног кошаркашког селектора Светислава Пешића који је од својих средњошколских дана „аванзовао” од голмана до халфа и добро се показао...
У центру пажње су били капитени Дејан Бодирога (Партизан) и Епископ захумско-херцеговачки и приморски господин Григорије (Ц. звезда) чија љубав према фудбалу је свима позната, као и његово фудбалско умеће.
Управо на њима двојици Трњебињци заснивају своју наду у лепшу будућност, верујући све чвршће у то да њихово место са свим својим лепотама и вредностима (манастири Тврдош, Дужи, Грачаница...) може да постане јак „бренд” у комшилуку светски познатог Дубровника.
Када је камп отворен прошле године, Владика Григорије је изјавио да је то „велика победа у борби за живот”, а Бодирога се сада надовезао истичући да је „то прилика да млади учесници кампа из целог света науче много о кошарци и животу”.
После фудбалског меча звездаши су рекли да у оваквим тренуцима резултат није важан, док су партизановци упорно понављали да су победили са 3:2 (трећи гол за победника постигао Бодирога), а шармантни човек кошарке Пешић је на необичан начин истицао своје заслуге („Победили смо захваљујући мојој тактици која је једноставна: кад ја изађем из игре, ми дамо два гола”).
Сваком фудбалеру би пријало да га пореде с Роналдињом, али Владика је то одбио, изјављујући да му се више допада Кака. Добром расположењу и шалама није било краја, а неко је приметио да се Дејан Бодирога најлепше смеје кад је у Требињу.
Захваљујући Дејану Бодироги и Владики Григорију Требиње с пуно ентузијазма граби у лепшу будућност
Многи се ових дана у Требињу питају шта би било с Дејаном Бодирогом да је на измаку основне школе остао веран својој „првој љубави” – фудбалу. У необичној фудбалској утакмици у месту својих предака, у којој је сучелио неке своје пријатеље и познате личности, сваки његов додир с лоптом је ишао у прилог тврдњама његових првих тренера да није био ништа мање талентован за фудбал него за кошарку. Ипак, кошарка га је учинила славним, па сада уз њену помоћ покушава да се одужи свима коју су му помогли да постане то што јесте. У позивници за његов кошаркашки камп АНД1 – Дејан Бодирога у Требињу, истакнут је и слоган – тамо где расту највишу људи на свету – који је и научно потврђен (динарско-херцеговачка регија спада у три регије где се рађају највиши људи на планети).
Осмеси с којима овај пробуђени рај у Херцеговини дочекује сваког свог госта као да тежи да овај слоган преиначи у – тамо где расту најдивнији људи на свету.
На обележавању првог рођендана свог кампа и Фондације за духовну и физичку културу Бодирога је ујединио своје Требињце око фудбалског игралишта, а они су се поделили на звездаше и партизановце, пошто су тимови играли у дресовима два највећа српска клуба.
Својим земљацима је пружио јединствену шансу да уживају у потезима Звездиних ветерана Душана Савића и Владимира Петровића, бивших Партизанових играча Николе Дамјанца и Синише Мулине, прослављеног кошаркашког селектора Светислава Пешића који је од својих средњошколских дана „аванзовао” од голмана до халфа и добро се показао...
У центру пажње су били капитени Дејан Бодирога (Партизан) и Епископ захумско-херцеговачки и приморски господин Григорије (Ц. звезда) чија љубав према фудбалу је свима позната, као и његово фудбалско умеће.
Управо на њима двојици Трњебињци заснивају своју наду у лепшу будућност, верујући све чвршће у то да њихово место са свим својим лепотама и вредностима (манастири Тврдош, Дужи, Грачаница...) може да постане јак „бренд” у комшилуку светски познатог Дубровника.
Када је камп отворен прошле године, Владика Григорије је изјавио да је то „велика победа у борби за живот”, а Бодирога се сада надовезао истичући да је „то прилика да млади учесници кампа из целог света науче много о кошарци и животу”.
После фудбалског меча звездаши су рекли да у оваквим тренуцима резултат није важан, док су партизановци упорно понављали да су победили са 3:2 (трећи гол за победника постигао Бодирога), а шармантни човек кошарке Пешић је на необичан начин истицао своје заслуге („Победили смо захваљујући мојој тактици која је једноставна: кад ја изађем из игре, ми дамо два гола”).
Сваком фудбалеру би пријало да га пореде с Роналдињом, али Владика је то одбио, изјављујући да му се више допада Кака. Добром расположењу и шалама није било краја, а неко је приметио да се Дејан Бодирога најлепше смеје кад је у Требињу.