Наметнуо сам себи неки као егзил са ЈНА, нисам ишао уопште прошле сезоне, осим када се Сале Илић опраштао. Ове сам ишао на Малатију, на АЗ ишли синови (јбг., не могу да прођем као 14-годишњак) и ово сам вечерас дуго чекао. Скоро два месеца. Узео карте, нисам хтео нешто да ширим еуфорију или много причам - али сам осећао да ово добијамо.
Фудбал је игра која зна и да награди онога ко је поштен према лопти. Ми смо АЗ требали да добијемо 4:1, Бајерн она говна требао да разјебе 7:0. Не може срећа стално да буде на курвиној страни, мора мало и фудбал да дође до изражаја.
Није било лако пробити цигански бункер, чак се и Бајерн дуго мучио са њиховим препознатљивим циганским бункером. И вечерас су изашли очекивано, са 5 играча позади и два задња везна. Да пробају да чувају 0:0, а судија у нападу шта уради. Ми паметни, стрпљиви, борбенији. После победе над Шахтјором 2009., ово је клуб са убедљиво највећим буџетом који је Партизан победио.
Где је кључ наше победе? Па да ли би неко мењао Фићу Стевановића за "хало, сине" Вукановића? Или преко границе бола борбеног Урошевића за најбољег циганског играча вечерас, 18-цу левог бека? Или Страхињу Павловића за "перпсективног" 29-годишњег Гобељића? Или Стојкета, који је био циган, за Борјана који је био Гробар? Па не бих мењао ни смотаног Садика за безобразног Боаћија или Павкова кога псује читав цигански клуб, од портира - до газде, што није хтео да иде у Кину да седи 6 месеци у хотелу, на исту комбинацију што је ишао Боаћи.
Уживајте вечерас и сутра, и опет када будемо играли са овима што ни на гол нису шутнули за цело вече.