Гробља су пуна оних који су мислили да су незаменљиви...
Е па...
Ја нити мислим да сам незаменљив на мом послу, нити ми се нешто жури да заузем ту неку парцелу два метра без геометра, нити сам желео да се вечерас осећам као да сам хиљаду километара од стадиона ЈНА - направио сам неку комбинација-керефеку да ме неко на послу вечерас замени, и...дошао у моју другу кућу...
Илити да будем уз ово наше ,,Гробље,, - али у смислу нашег популарног надимка, ништа више од тога...
Само...нисам имао баш неки добар осећај...
Знао сам да серији победа једном мора доћи крај, да ТСЦ воли (а и зна) да игра фудбал, да сам (због тог мог посла) нервозан, напет, уморан, депресиван...да не могу да будем опуштен на утакмици не знајући да ли је тај што треба дошао да ме на послу мења и да ли ме достојно мења...и да ли ће ме неко звати или слати смс...као што касније уосталом и јесте, и...
И као на курац одмах примимо гол...
Бог ми је сведок да сам помислио пре гола како лоше стојимо да бранимо нашу мрежу, само ме мрзело да одмах на почетку то вичем околини.
Али онај део Запада око мене ми је сведок да сам и код другог и код трећег гола викао да не чувамо играче ТСЦ-а, а да сам после трећег гола викао и на наше играче да сам им то рекао и пре него што су га примили.
Па и они Кинези са Запада су ми исто сведоци, само они не разумеју Српски, али био сам им много занимљив колико сам викао за време утакмице...ето бар неке користи и од мене...ето...хиљаде Гробара и хулигана...и милијарду Кинеза...даће свој живот за Партизана...добро, Кинези можда баш и неће, али и ја се сасвим солидно држим, нису ме вечерас сахранили ни ТСЦ а ни наши играчи.
Јбг, ни први, ни најтежи, пораз нашег Партизана који сам доживео...и преживео...
Терај даље. Биће још пораза, биће и победа, и...
И све мислим можда није лепо да напишем, можда кад се охладим и не бих...али ја се много споро хладим, тако да - посерем се ја на тај савремени фудбал и стручне дипломе које он некоме даје ако ти ,,савремени,, мисле да се корнер брани тако што играчи чувају линију петерца а противнички играчи им стану без чувара где год ко хоће и онда кад лопта крене они се мрдну и дају нам гол...
Јеботе живот да те јебо. И модерни фудбал. Линија петерца не може да ти да гол, али противнички играч итекако може!!!
ТСЦ-у и Жарету честитке, јбг, одржали су нам час фудбала, ја сам тог истог Жарета грдио кад је у Телеоптику зауставио једну контру свог сопственог тима, али, сад је то један искуснији Жаре који учи у Европи како се игра прави фудбал: директно, брзо, убојито.
Без мрсомуђења и играча који не знају где је лево где је десно, где лопта а где противник.
Јбг, они играју ту Европу, ми не.
Ето и зашто Салдања кошта милион и нешто а неко не кошта толико. Разлика, мој бато.
Ови наши (без Салдање) су очигледно умислили да су већ шампиони и да ће победом избацити ТСЦ из трке за (бар) друго место.
Којом курчевом победом?
Победа се уписује тек кад се утакмица заврши. Ови наши је уписали још пре утакмице, али ТСЦ дошао да покаже да зна да игра. Или бар да даје голове, што је много важније него сама игра.
Веровали смо да можемо до преокрета, подржали наше на почетку другог полувремена, али...кад смо примили четврти гол, ови наши су потонули к'о Титаник...и онда јебига - ја могу да вичем колико ме грло служи, и да се НИКАДА не предајем...али не могу да сиђем доле па да (и то овако сакат и непокретан) бар једном шутнем ка голу ТСЦ-а - за разлику од већине наших фудбалера којима је то вечерас била само мислена именица...ако је била чак и то...
А иначе, не замерам им што су вечерас изгубили - ова утакмица је била њихов тренутни максимум, свеједно што је личио на минимум...
Дођу такви дани, па шта ћеш...
Пре неки дан изгубиле кошаркашице, па после и кошаркаши, па фудбалери...кад неће, неће, и не замерите ми што ћу на овој теми да ставим изјаве сва три наша тренера, јер тако ми се све то уклапа и преклапа једно у друго и у ове мрачне новембарске дане и црне ноћи...јер...
Јер...
Уз Партизан смо и у победи и у поразу...
Чак и за мене помало изненађујуће, али Игор Дуљај је добио овације при изласку са терена. Натхо такође. Осталим фудбалерима је (колико сам чуо) само поручено: хоћемо титулу.
О.к. наравно, било је током утакмице, и нервирања, и узвика и ко зна чега, то је нормално, али...пелцер партизанштине и даље је ту...и траје...
Публика се не предаје и нада се титули фудбалера.
Форумаши пазе да се не вређају кошаркаши.
Победиће и кошаркашице у следећој утакмици.
(фото: Г.Т.)