Кад већ идемо ускоро доље на гостовање, да се изразим мало и по Црногорски, што би река вечерас Дало Акојону, ја тебе сердаре, ти мене војводо, а и Божо Мачвану, ти први, ја до тебе!
Другијем ријечима, о вечерашњој утакмици, то би ви било овако: виђу виђу како само једна јуначина на позицију Црнца, цијели тим препороди у некаке шутерске соколове!
Ка да су се сви у његову друштву ослободили притиска и схватили да је брука и срамота гађат а не погађат, па су сви шутирали ка да нам је свака кошаркашка рука пушка Мандушића Вука!
А сад, доље, у Подгорицу, па шта буде нек буде, ми се њих нећемо плашит, а они нас, како им је воља!
А ко нам касније запане у полуфинале, нек запане, сигурно ће му бит мрско што иде на нас, а но што ћемо му ми!
Не знам само, оће л бит која ура слободна, кад смо већ доље на гостовање, па да Саша забачи коју удицу у море, да се мало релаксира пред одлучујуће битке у АБА лигу?
А онда, зна се, оно што се каже у Београд, јебат ће вас Мишо Тумбас, а вала и остали Гробари...
Да јебе оца, и досад сам био екстремно паметан, но више за фудбал, но за кошарку, али од доласка Акојона, изгледа да сам поста и прави правцати стручњак за кошарку!
А не речем ви ја то да би се нешто хвалио, него, онако што је објективно, оно је објективно, а шта се ту има више рећ! Е!