Некако је пауза између 2. и 3. утакмице нека половина серије и прилика за неки пресек онога што смо видели и процена онога што нас очекује. Ако се око нечега можемо сложити и ми и они то је да је обе утакмице добио тим који је био бољи, на страну сад то што смо ми играли без Милутинова.
Ми смо реално играли под притиском морања ту другу утакмицу и да смо је изгубили, нарочито након +15 у 28. минуту, мислим да би то било то што се серије тиче. Овако, та нека психолошка предност је можда благо на нашој страни. Што се домаћег терена тиче, показало се претходних година да може бити прилично ирелевантна, да екипе опуштеније играју пред туђим навијачима итд, али некако стичем утисак да ће атмосфера која ће владати у предстојећа 2 меча бити сличнија 1/4 финалу са Макабијем, него неким ранијим финалним серијама са њима. Дакле, без свечарске атмосфере, јако са пуно набоја од почетка до краја. Мораће пуно зноја и крви да се пропиша, како на терену тако и на трибинама, да би се домаћи терен одбранио.
Једна јако битна ствар, било је пуно дискусије око тога ко је у бољој ситуацији, они са неколико јаких мечева пред плејоф или ми са 20 слободних дана за припрему серије. Радоњић је те мечеве могао да искористи да припреми екипу за плејоф, да ли је, њихова ствар, али је исто тако екипа, ако није правилно вођена, могла изгубити свежину. Знамо сви како је то Дуле радио са Партизаном својевремено...
Са друге стране, ми смо у миру и тишини могли да се посветимо набијању снаге и уигравању свих тактичких финеса, специјала итд итд, што је са друге стране могло довести до испадања из ритма појединих играча.
Након 2 меча резултат је 1:1 и сматрам да требамо бити прилично задовољни због тога. Зашто? Наша екипа би, хипотетички, одморнија требало да заврши серију пошто у њу улази након 20 дана без такмичарске утакмице, што није случај са противником, који са друге стране има дужу ротацију и, у зависности од квалитета тренера, може искористити да изнивелише напор. Али оно што је нама фалило кроз тих 20 дана, а то су јаки мечеви, ми смо добили у уторак и среду и из тога извукли и победу и предност домаћег терена.
Велика брига ми је била одбрана на Акојону и његово сналажење на њихов притисак. Тешко се борио са њим у Подгорици и у првом мечу, али је у другом све то изгледало мало боље. Има и до тога да је у другом мечу играо позиицју 2, креирао је позицију без лопте, што је чини се рецепт за експлоатацију његовог највећег квалитета. Преслаб је и спор да би 1 на 1 изборио ситуацију, али то надокнажује пребрзим избачајем и ван баланса, што је идеално за кругове за њега.
Исто тако се показало кад и шта можемо очекивати од њега, колико је јадан у одбрани и непоуздан у креирању. Тепић је тај фактор стабилости и, уколико се у финиш улази са предношћу, он мора да игра. Уколико се јури разлика, јасно је, Џош.
Што се победе тиче, по мени фактор Х беху Милутинов и Едо. Огроман посао у скоку су направили. Наравно, ту је Мачван са својих 17 скокова, али Едо је покупио гомилу тих скокова који се одбијају на ничију земљу и спречио друге прилике за њих.
Милутинов је направио фантастичан напредак у позиционирању и грађењу у претходних годину и по дана. Муче га Бобијеве физикалије и због тога се фокусира на њега уместо на лопту, слабије му је тежиште од Бобија који би га лагано угурао под кош. Али ту на сцену ступа већ поменути двојац да покупи лопте.
---------------
Што се њих тиче, ствар је јасна. Празне су приче да су одиграли испод свог нивоа. Њихова слаба партија је плод наше добре, као и што је наша лоша била продукт њихове боље у првом мечу.
Није ово ТОП 16, неће овде бити ниједног јединох лаког поена. Играће се до последњег минута јако и у месо, на ивици туче, па куд пукло.
Морамо као и у прве две утакмице спустити темпо и играти на што мањи број поседа, онемогућити им дивљање и креацију, прекинути релацију Вилијамс-Боби, али и спречити Цирбесов пик са било ким од њихових јединица.
Кад чујем њихово "играли смо лоше и опет имали шансу за победу" заколутам очима, наравно да ћеш се са 2-3 тројке вратити у меч у којем се постижу голови све време.
Зајебани су. Играју тврдо и јако позади, плус свашта ће им се дозволити гарантовано. Кад имаш играче од 500k-1M, квалитет мора да исплива. Да ли се то десило у последњих 10 минута кад се Вилијамс распуцао или су то Џенкинсових 38 поена у два меча, видећемо.
Потеже се питање Радоњићевог тренерског квалитета. Ја га сигурно нећу коментарисати пре краја сезоне док не избаци све кечеве из рукава, а за Вујошевића знам да ће спремити меч најбоље могуће. Остаје нам да видимо да ли ће то бити довољно...