Na poslu sam bio, ne na utakmici, bila je na TV i repriza prenosa do malopre...gledao sam je letimično, ali sve mi je jasno...da je pobedio bolji tim i to je jasno, ne događa se to uvek, ali često da...nekad je pobeda stvar sreće ili nesreće, ali češće od toga - nije. Stvar je odbrane, napada, kvaliteta, koncentracije, truda i toga koliko si zaista dobar ili loš.
Nije uteha, ali i pored zamerki na našu igru, mi i kad gubimo, gubimo sa nekom malom razlikom...znači li to onda da nam fali samo još malo pa da postanemo dovoljno dobri pa da mi dobijamo to ,,za malo,, kad se nešto lomi...? Ili smo još daleko od toga?
Više puta smo ponovili, idemo utakmicu po utakmicu, pa...dokle stignemo...i nije bilo dobro što smo previše i prebrzo ,,poleteli,, i ,,pravili ražanj dok je zec još u šumi,, nikako ne volim da pričamo o prvom mestu u grupi, a da nismo još ni dobili tu utakmicu koja je tek prvi uslov pa da razmišljamo za dalje...Da li smo zaista bili ubeđeni da ćemo sad odjednom biti bez mane i dobiti sve utakmice do kraja sezone?!
I sva ona zezancija o tome kako je i na koji način Zvezda ispala iz Evrokupa, uopšte mi se nije dopala - izrugivanje i smejanje nekom drugom, a da si i ti sam u šansi da ti se desi isto stvara baš lošu energiju, i odmah sam se setio čuvenog F4 Jadranske lige, kada smo se prvo izuzetno ,,slatko,, smejali Zvezdi, da bismo i mi odmah posle ostali i bez trofeja i bez Evrolige, i bez novca, i...sećate se šta je bilo dalje...
Naravno, smeškam se i ja, da li javno ili u sebi kad god Zvezda gubi, to nije sporno, ali neka euforija što smo mi kao bolji od njih, a da još naša utakmica nije ni odigrana, ne dolazi u obzir.
Prvo skoči pa reci hop.
Danas nismo skočili nego pali, pa je red da se vratimo na početnu poziciju: mi jesmo u igri za još tri trofeja, ali to ne znači ni da ćemo ih osvojiti niti da nećemo, nego utakmica po utakmica, prvo da vidimo jesmo li uopšte u stanju da pobedimo prvu koja sledi, pa tek onda drugu, pa treću, i tako redom...jednu po jednu...dokle ćemo stići ne znam i niko ne zna - videćemo na kraju.
Nemamo pravo nikom da pretimo, nije energetski dobro da se nikome izrugujemo, imamo samo obavezu da budemo uz ovaj tim i ludog trenera, a oni imaju obavezu da pokušaju da budu bolji nego što su to bili večeras!
Teraj dalje!
Naš muški Košarkaški Klub je ,,kao malo vode na dlanu,, ako ništa drugo kao neka nada da ipak može da se ,,vine,, iznad parametara i limita ostalih klubova našeg JSD...da može da ,,raste,, ne samo u nekoj (ko zna kada i kojoj) budućnosti, nego što pre...ostalima je to trenutno mnogo teže...ajmo K.K. Partizane...pao si, ustani, i sutra na trening...nema šta drugo da se kaže...
