Placem kao malo dete, a imam 37 godina...
U dobu kad sam poceo da navijam za Partizan, ja sam u stvari poceo da navijam za KK Partizan, sa sve Duletom i pocetnikom Sasom Danilovicem. Bili su mi jako simpaticni, cak i klincu od 7-8 godina je bila primetljiva ta neka nova energija, drcnost, novi sistem, nasuprot vec ustaljenim vecinskim navijacima (bar u mom opkruzenju, u Makedoniji) megalomanske zvezde, i Drazenom i uspesima podgojene Cibone.
Kada se nekoliko godina kasnije gradio najveci uspeh i kada su partizanovi klinci na ulici i basket- terenima pocinjali da se dele na Djordjevica i Danilovica, ja sam bio "Danilovic". Terao majku da na majice i trenerke peglom lepi petice. Naravno, i posle 3,2,1 Istanbula, sve sam svoje partizanovce ubedjivao da da nije bilo Danilovica, dzaba ta trojka, da ne bi Sale sam dao 50 koseva, niti bi usli na F4 uopste da nije poena, hrabrosti, drcnosti "mog" igraca. Valjda sam na slican nacin i poceo da navijam za Partizan.
Pojma nisam imao za istoriju dogadjaja, da ga je Dule tako zeleo, cuvao i pazio, a da je ovaj cekao skoro dve godine da bi uopste zaigrao za Partizan. Ali neke stvari klinac oseti, a da ne mora da sve zna. Cak je tako lepse, cistije, opravdanije, nekako...
Fast forward jebene devedesete, kada je bilo jos teze ostati uz svoj Partizan zbog opkruzenja i mojih (tada jos uvek, mladih) godina, a svuda okolo nacionalisticki talas, podeljena drzava, ratovi, neigranje evropskih kupova, naprasno otkazivanje ljubavi Partizanu, zvezdi, ciboni, itd. Mucne godine, slabi timovi, a onda posle svih peripetija, Atine 95', niizcega stvorenog tima u plasman na F4 i trpanje koje smo doziveli od moje 5- ce, pa hibernacija zbog drim- tima buducnosti, eto nama opet istog dvojca. Pamtim dan i svoje ozareno lice kad sam o tome procitao u novinama, sedeo sam sam ispred zgrade i cekao drugove. nisam mogao da docekam da im ispricam o tome i kako cemo sad novom energijom i ljudima koji umeju da biraju pravi tim, a Danilovic i svojim kontaktima i uticajem moci da izdejstvuje dolazak pravih igraca i potencijala kod nas. Ukratko, da cemo jebati mater sad svima.
I jebali smo. Ne da nije potrajalo, ne da se nismo brukali protiv osrednjih evropskih ekipa, ne da nije bilo pokusaja i upumpavanja para komsinici, ali titule su se redjale, igraci stvarali, prkos i hrabrost da se isprse i oteraju sve u tri pizde materine kod obojicu mojih ljubimaca rasla iz dana u dan i jos vise sam bio ponosan jer sam pocinjao da shvatam koliko je to u stvari tesko i retko u jako politicki i policiski kontrolisanim drzavama kakva je i Srbija bila. U isto vreme su rasli i nepovratno prerasli u teske, neizlecive frustracije mrznja, slabost i nemoc zvezdasrbskih navijaca, a izmedju njih i jednog vecitog politicara, nedokazanog u blizem i sirem opkruzenju nesrecnika, kojem je seselj bio otac, a sloba ocuh, pa jednom nemilosrdno lizao dupe, a za drugog odradjivao kampanje, dok trazeci sebe u drustvu pokusavao da se dokaze kao deo grupe u vidu navijaca zvezde.
Prolazile godine, i izdajuci sve sto je podrzavao, a podrzavao je samo da bi bio deo grupe, eto Srbiji novog premijera. Pljuvao prvog poslodavca, zaboravio i predao "oca", sjebao prvog saradnika i saborca za vlast, zaboravio bi on lako i svoje crveno- bele drugove zbog svog karaktera, da nije ta frustracija ojacala do te mere da nije moglo nazad i da nije svo vreme bio u opkruzenju istih nesrecnika, navijaca vecinske mezimice, da dok su cekajuci "bolja vremena", pravu priliku da se dograbe vlasti i grickajuci semenke, srali o tome kako je drzava govno i kako je Partizan jugoslovensko cedo koje treba ugasiti.
Nista on ne zna da radi, ali kombinacija mrznje, neuspeha, i njegovog opkruzenja istim isfrustriranim likovima, sa kojima se zajedno zajleo da ce zbog kralja, otadzbine, majke Srbije i svega sto je ostacstina komunistickog sistema, gurala je ka tome da treba unistiti Partizan.
Moc, vlast, uticaj na sve kompanije i medije u kombinaciji sa bezizlaznom situacijom stanovnistva, nedostatkom otpora umornog od svega naroda, dok se bar malo ne sakupi i uvidi jasne konture negove vladavine dovela je do toga da mu se moze...
Moze mu se da strpa 30+ miliona evra za 2 godine u svoj omiljeni klub, odrzavajuci budzet za pojacanja, evropske licence, kupljene utakmice u prvenstvu preko svojih isfrustriranih drugova koje je pustio sa lanca, kao i "potencijalnih zatvorenika" sa specijalnim zadacima (uz put ostavivsi dug od jos uvek 42 miliona evra, a veci je, al ajde), da stvori evropskog sampiona u vaterpolu preko svog "precutnog" koalicionog partnera, da "vrati u zivot" svoje kosarkasko mezimce koje je dugovalo oko 15 miliona evra preko jos jednog potencijalnog zatvorenika i dokazanog specijalca za prljave poslove... Direktno poslatih oko 55 miliona evra, ali su tolike neznalice da je sve sto mogu da osvoje po koja domaca titula i evropska titula u sportu u kom se bas te iste godine povukao najveci sponzor, a tamo sa za "malo" novca lako kupuje titula u otsustvu konkurencije, a uz put kod kuce stavio na aparate proslogodisnjeg evropskog sampiona.
Sa druge strane, najurili su glavnog sponzora KK Partizan, postavili kvinslinge u FK, stavili vaterpolo giganta na aparatima i ukupno "dozvolili" da ostane ne vise od 3 miliona evra (vec ranije ugovorenih) sponzorstava svim sekcijama Partizana.
I sad, posle svih silnih dugovanja kriminogene mu mezimice, i dodatno utrpanih 55 miliona, dolazimo do situacije da je on u stanju da nam on i ugasi instituciju KK Partizan zbog jebenog duga od 4 miliona (nije 5) evra, koji se moze resiti za dva minuta i koji je glavni razlog ovakvog epiloga.
Al' eto, danas kaze da se ne mesa u sport, pa ako tako aze on i mediji, sto ne bi napaceni i premoreni narod poverovao, kad nema snage da se bori sa tom masinerijom.
Muka mi je... otpor nigde na vidiku, db odradio posao na tribini, ovaj ce vladati jos najmanje 4 godine, ako ga neko ne skine bukvalno, a sportisti i njihov realni uticaj su sve dalje od sporta.
Davao sam podrsku skupu, pomagao koliko sam bio u mogucnosti da do njega dodje (a pomagao sam i KK Partizan generalno u proslosti, kad sam bio blize i kad sam realno mogao- mali "otklon": bas mi je bilo drago kad sam citao crnog bombardera da je jos neki makedonac tako posveceno pomagao Partizanu, nadam se da mu je neki od njih bar spomenuo za mene, tipa: eej, makedonac, mozda znas "favorita", on je dobar sa "x" osobom, bio je tu kad smo resavali "y" situacije, ako nisu, ne marim), ne zbog Duleta protiv Danilovica, to je suludo i nerealno, nego zbog glasa otpora protiv pomahnitalog lidera, kome je Dule jedini javni protivnik. 1500 ljudi za dva dana bez direktne podrske tribine i sa nikakvom logistikom nije malo, ali je premalo da bi se suprotstavili ovom ludilu.
Ne zameram ni Grobarima koji smatraju da zrtvujuci Duleta moze nesto stvarno i da se postigne, mozda ne dovoljno razumevajuci aparat koji je to misljenje stvorio i realnu zelju tog "aparata", ali neka samo uporede sume dugova od "njihovih" 70 i nasih 20 miliona (sportska drustva), i upumpane love od 55 miliona od njih, nasuprot oduzetih sponzora (dakle minus) od 3 miliona kod nas, i nista vise drugo neka ne uzimaju u obzir, osim ocigledne sudijske kradje, medijskog tretmana i nacina postavljanja svojih ljudi i pritiska na nase klubove. Nista vise.
Napisao sam predug post i umoran sam da bih dosao do poente i previse tuzan zbog Sasine ostavke, kao simbol kraja jedne ere... samo bih stvarno hteo da budemo jos jaci, slozniji i glasniji, jer se oni samo toga boje, i SAMO zato teraju Duleta, jer im pojacava vec usadjene frustracije.
SMRT FASIZMU- ZIVEO PARTIZAN!
