Најпре о Даниловићу.
Као прво, искрено му хвала за све добро што је икада као играч и председник урадио за Партизан.
Као друго, нека га је срамота за све оно још што је могао а није урадио као председник клуба, што је ћутао доказаном болесном психопати и свакој његовој шлихтари, посебно што је ћутао криминалцу из Железника и његовим увлакачима, што је дозволио да свака искомплексирана кретенчина пиша по клубу чији је он први човек.
Предраг Даниловић је отишао званично данас, али ја лично имам осећај да је он одавно отишао из клуба, већ годинама имам утисак да ми председника ни немамо.
Зашто је Даниловић постао фикус, ја не знам, шта га је променило не знам и нећу да нагађам, али он није ни бледа сенка оне људине од раније.
Ја немам идоле, за мене су људи кварљива роба, и људе ценим по њиховим делима и по карактеру.
Дуле Вујошевић није мој идол, не сматрам га божанством, не сматрам га безгрешним. Никада нећу заборавити многе лоше ствари које је урадио, од тога како нас је оквалификовао када смо подржали Станојевића и Крстајића, преко тога да Алкатраз и компанија имају могућност да препродају годишње карте, итд, итд, све оно што сваког од нас "обичних" навијача боли.
Али, Дуле Вујошевић се испрсио испред отворене и нескривене намере да се КК Партизан сведе на ниво неке ветеранске секције.
Као човек који је васпитан да воли, чува и брани своје, као човек који не ћути и не жмури на неправду, ја не могу а да не станем иза Дулета и онога што је радио.
Не подржавам и никад нећу подржати снисходљиви и кукавички приступ, ако си човек, усправи се и ходај слободно, не допусти било коме да те гази и угњетава, Дуле Вујошевић говори и ради оно што мисли 99% навијача.
Имам утисак као да су сви заборавили ко је олош који је тренутно на челу државе и града и коме сад као треба ћутати.
Има ли неко да свакодневно не види "резултате" њиховог "доброг" рада?
Какав кредибилитет имају ти људи?
Да ли су срозали све што је могло да се сроза, да ли су продали све што је могло да се прода, како се понашају и они и њихови страначки људи на свим нивоима власти, јесу ли за пример или само пуцају афера за афером?
И том олошу да се ћути кад неувијено руши КК Партизан?!
Неки од мојих предака, и предака многих од нас су били у Српској Војсци у првом светском рату.
Када је било најтеже, пре тачно 100 година, 1915. су одбили да се покоре, одбили су да клекну пред душмане, реч предаја им није била ни на крај памети, прешли су Албанију, и 1918. отресли те исте душмане, ослободили су своју Отаџбину и поново су били своји на своме.
За све то су биле потребне године, дуге и крваве, тешке и сурове, али су показали да су људи, показали су карактер, предаја нити било каква колаборација није долазила у обзир ни у лудилу.
Ја за Партизан не навијам због његових трофеја и успеха, навијам јер сам тако научен и васпитан. И какав год да буде, то је једини мој клуб.
Не занима ме лига у којој ће да се такмичи, не занима ме да ли ћемо да газимо или ће да нас газе, али ме занима да остане оно што јесте, свој и посебан, не желим ни под разно да се оно што је основано 1945. мења на било који начин.
Очекујем да они који су сада у клубу никада не клекну пред наказу која води државу. Очекујем да остану доследни, очекујем да издрже све.
Једног дана и ово ће бити само ружна прошлост, памтићемо ово као велико искушење којем смо се одупрели и нисмо постали зомби-мутант клуб.
Ови који сада воде овај лоповски режим, тада ће бити на маргини историје, раскринкани и вечно осрамоћени.
Остаће упамћено, да је КК Партизан и у најтежим часовима био велики, био Институција која се није покорила шакалима.
Нема предаје, ако треба и у бетон лигу.
А кад опет станемо на ноге, тешко вам било синови пасји.