Први пасус прескочити, остало може да значи...
Од 13. године и реванша у финалу Купа против Обилића, на овакве утакмице идем сам, увек на исти улаз (осим у једном случају). Исход је позитиван у 90% (и преко тога) случајева - Генк и Шамрок кваре просек. Чак и када нисмо имали позитиван резултат у првој утакмици, коначан исход је био позитиван (Њукасл и Андерлехт). Онај један поменути случај је Артмедија... И тако, не рачунајући Лигу шампиона, кад се и теби и свакоме ко воли Партизан, напакује двоје, троје или четворо људи да иду са тобом (оно, није баш лако доћи до карата, па ти да средиш) - после Артмедије стварно не памтим већу посету и целокупну еуфорију. Помислим - јебо те, мали нам је стадион да прими све ове људе, дај да правимо већи... Близу улаза на запад, улаз Е, видим, шета Зека с неким ликом доста нижим од њега. Мислим се, добро је (за већину вероватно лош, али мени добар знак)... Онда оно срање са кореографијом и апсолутно сјебавање песме ''Да волим црно-беле'' - лош, много лош знак.
На полувремену ми један добар лик поред мене каже да је ЦСКА губио 2-0 и добио 3-2, да је већ било два прелаза и као - биће у реду. Ја стварно нисам веровао и само сам рекао - Тешко, али бар нек после доведу Пауновића или Томића...
И онда, играч који је промашио зицер за победу у првој утакмици, чудо од човека Дарко Брашанац, улази у ситуацију која ће одлучити све. Од тог тренутка се некако бистри у глави - добијамо 4-2, што да не и више...
Све у свему, Живко Живковић има моју апсолутну подршку - како излази на лопте које долазе из дубине, тако може и на оне које долазе са стране - само да му укажу на то и да га подрже. Иначе, перфектан голман, осим излазака на бочне убачаје лопте, замерам му само гол који је примио на Бановом брду кад је Бранко Илић пред крај изједначио на 1-1. Додуше, неки више воле Рајко-Бајко стил и голмане који излете по сваку цену, па некад испадне и у празно (већи је Рајковићев кикс у последњој циганској утакцими, него сви Живкови заједно).
Андрија Живковић - најбољи српски играч. Да је ова земља иоле нормална, играч око кога би требало градити репрезентацију.
Највећа победа Партизана у последњих 30+ година. Често смо испадали несрећно, али, што каже Дуле, срећу треба заслужити. Милинковић је заслужио да га погледа срећа тиме што је Андрију у другом полувремену селио и десно и лево. А раније, када су питању реванши на ЈНА, поред несреће, често смо испадали и због тога што смо били прочитани после прве утакмице. Не рачунајући првих 10-так минута у којима смо показали сјајан, али сјајан фудбал, остатак првог полувремена смо били прочитани и Андрија је био потпуно одсечен на десној страни, увек са 2 или више играча уз себе. Затворили су нас десно, на левој су пуштали ливаду Петровићу и Абубакару, а опет нас баш на тој страни нападали.
Свакако су нам потребни штопер и задњи везни. Ја не мислим да је Петровић много лошији од Вулићевића у одбрани (можда Вуле заигра боље кад још мало прође време опоравка од повреде). Са добрим штопером, добили би опцију да Бразилац Силва, Фабрицио, како га већ зову, а за којег се испоставило да нам је апсолутно најбољи одбрамбени играч, игра левог бека. И, онда знамо, лево смо јаки, на десној са Вулетом може да шкрипи, нека помогне задњи везни...
ickaciganska
