Rezultat je potpuno nebitan, da smo odigrali dobro, da smo mi bili tim koji je imao bolje sanse, da smo kontrolisali igru i da smo tako pukli 2:0 bilo bi mi mnogo manje zao nego da je ostalo 3:1 nakon ove bruke i sramote od fudbala gde nas je Hamrun nadigrao i gde nismo ni ovaj rezultat zasluzili. Nisam Petricu zamerao previse igru na prva 2 meca zbog toga sto prosto nije imao vremena da uradi mnogo toga, ali to sto ekipa nije napredovala ni milimetar jako zabrinjava, jer ovo sto smo gledali u ova 3 meca pod njim je ozbiljan korak nazad u odnosu na vec tanku igru koju smo imali kod Stolice. Ako ovako budemo igrali, boricemo se za 4. mesto sa TSC-om, i to kazem bez ikakvog preterivanja.
I naravno, kao sto sam napisao nakon pobede nad ovim nesrecnicima prosli cetvrtak, nikako ne zaboraviti ko su krivci za sve ovo. Nije to Petric, nije to Stolica, nije to Misa Pilates, nisu ni Sanicanin, Fejsa ili kog god pojedinca smatrate za najlosijeg, krivci su ljudi koji su decu koristili kao zivi zid na utakmici protiv Kiprana i oni koji su tim ljudima dali priliku da budu tu gde su sad. Dok su oni tu, Partizan se ne takmici, nego se bori za goli zivot. Volim i ja da diskutujem o Partizanu cisto sa sportske strane, ali ovo je cinjenica koju ne treba izgubiti iz vida ni u jednom trenutku.
