Pobediti 3 puta skuplju ekipu, koja igra u uređenoj ligi, gde im upravu ne čine Vazura i Vučela, i to u gostima, pred 50.000 ljudi, je ogromna stvar. Oni jesu imali inicijativu i relativno lako ulazili u naš kazneni prostor, ali njihove šanse nisu bile ni približno opasne kao Menigove, Pavlovićeve i Andradeove. Bili smo mnogo bolji protivnik.
Nas uvek izda ta kurčeva sreća, i plašio sam se, da ćemo nakon propuštenih šansi sigurno biti kažnjeni, i to u zadnjim momentima meča. Onako, za šlog. Strogo grobarski. Ali, nije se dao Popović i još jednom je pokazao da je prvi golman. Neko je spomenuo Stojkovića, i da bi sa njim primili nekoliko komada. Mene od te pomisli jeza podilazi, jer i dalje vučem traume od Az Alkmara.
Ovo je bila taktički perfektna utakmica. I dalje ne znam da li je Petrić jebeni genije, ili je čovek kao profesor fizičkog, baci loptu igračima na treningu, i kaže igrajte. Šta god da radi, jebeno uspeva. Posebno je lepo videti što se čovek ne boji da isprobava nove stvari i rizikuje, a ne da pravi šablonske sastave tima i izmene istog. Naklon za Gordana. Ovo je bila doktorska disertacija na terenu.
Filipovićeva strana je poprilično bila bušna. Možda je i to jedan od pokazatelja koliko vredi Urošević. Jebena kapitenčina. U zadnjoj liniji bih izdvojio i Markovića. Čovek je odigrao kao da ima 500 ovakvih utakmica. Zna kada da gurne i povuče igrača, a zna vala i kada da skloni ruke. O golčini da ne govorim. Pohvalili ste već Pavlovića i Traorea, i složio bih se sa tim. Prvi beskonačno dugo povređen, a drugi je, na početku, izgledao da igra sa bolom u kurcu. Ali, i njihove sjajne partije sinoć. Trebaće nam i u budućnosti da tako odigraju. Petrić definitivno zna da izvuče najbolje iz igrača.
Rikardo, koliko god da je važnih golova dao, ruku na srce, u važnim utakmica češće pruža loše partije nego dobre. Umesto da odigra odmah, on mrsomudi do besvesti i upropasti šansu. Nije to Linglong liga, mora da se igra brzo. Nema sebičluka. Dijabate, takođe, previše solira, ali on čovek ide odmah na prodor. Rikardo drži loptu u nogama po pola minuta, dopuštajući da se protivnička odbrana postavi. Odmah znam da od tog napada nema ništa. Treba mu objasniti da ne sme to da radi.
Ali, sve je preveslao Lutovac. Čovek je bogotac. Posle 8 minuta igranja, čoveku duša u nosu, nabija se u ćošak i pokušava da napuca protivničke igrače. Plus je nabio kilažu, pa izgleda kao kada ubaciš nekog u termin, čisto da popuni broj igrača. Da smo na kraju primili go, on bi bio jedan od najvećih krivaca.
Nadam se da ćemo za, sada već 6 dana, napuniti Hram, jer ova ekipa, i Gordan sa njom, to zaslužuju. Bila je ovo gladijatorska borba, i naši momci su stvarno ostavili srce na terenu (ne volim te ciganske floskule, ali ovo je najbolji opis).
