Legende Partizana
Ajd braco Grobari pokazimo da nismo zaboravni, setimo se velikana svog kluba, od osnivanja do juce, svih onih koji su bili i ostali veliki, legende, ne samo u nasim ocima. Evo, ja bih krenuo sa u zadnje vreme cesto spominjanim Ivanom Golcem, evo teksta koji je za sportskevesti.net napisao nas kolega Gustav. Brate, svaka cast, nista da se doda, nista da se oduzme:
ZGAZIĆEMO BORANIJU!
Zašto se lako odričemo svojih velikana? Zašto ih drugi cene više od nas? Zašto nemamo samopoštovanja? Ne znam u potpunosti odgovore na ova pitanja,a ne zna ih ni ova nacija. Da ih zna,ne bi nam se dešavali svi ovi jadi.
Ovaj put osvrnuću se na jednu sportsku legendu. Znam,legenda je izlizana reč. Svako uzima za pravo da je koristi. Ali,verujte mi,junak moje priče je zaista legendaran. Ostanite sa mnom,da saznate zašto...
Moje prvo sećanje na Ivana Golca je album sa sličicama fudbalera iz 1975/76. Duga,crna kosa,rokerski imidž,beli dres i crni šorc. Igrao je desnog beka u Partizanu,od mladjih kategorija,pa sve do 1978.godine. Iako je bio standardni prvotimac,nije uživao ugled prvoklasnog igrača. Uostalom,ko je ovde ikada cenio bekove i njihov doprinos timu?
Ali uvek ima neko ko ceni. Na kraju sezone 1977/78,Ivan odlazi u Englesku,posle superiorno osvojene titule u dresu Partizana. Postaje igrač Sautemptona,jedan od prvih stranaca u engleskom fudbalu. Prava sredina za Ivana,koji je kasnije priznao da je engleski učio uz pesme Rolling Stones-a. Transfer je iznosio 50.000 funti. U isto vreme,Totenhem dovodi Ardiljesa iz Argentine za tada basnoslovnih 700.000! Ivan Golac sledećih osam godina provodi u Sautemptonu,Bornmautu,Mančester Sitiju i Portsmautu. Koliki je trag ostavio u engleskom fudbalu,govore neki statistički podaci,o kojima ćemo kasnije.
Ono čime je Ivan Golac "kupio" mene,i hiljade drugih poklonika fudbala,je njegov trenerski staž u Partizanu. Kako to obično biva,šansa dolazi kad je najmanje očekuješ.Usled ostavke Momčila Vukotića u jesen 1989,priliku da vodi tim dobija Ivan Golac,ali samo kao privremeno rešenje. Protivnik na debiju strašan,da strašniji ne može biti: Seltik u Glazgovu. Kup Pobednika Kupova,trebalo je braniti 2-1 iz prvog meča. Svi su prežalili beogradski tim. Ali taj tim ima fajtera na klupi. U noći punoj preokreta,Partizan gubi 5-4 i uspeva da eliminiše slavni Seltik! Ostrvljani nikako da se načude da postoji tim koji se drznuo da napadne Seltik na njegovom terenu,tim koji se ne predaje ni u 90.minutu kad gubi 3-5. Taj meč je vinuo u zvezde jednog mladog trenera i jedan hrabar tim,kojeg je komentator u toj noći čuda krstio kao Partizan Lavljeg Srca.
Ivan postaje čovek o kojeg se otimaju mediji.Prestaje da bude privremeno rešenje,postaje trener Partizana. Intervju za intervjuom,javnost kao da tek tada otkriva kakva ličnost sedi na klupi crno-belih. Igra Partizana u to doba je Ivanova lična karta. Ivan = Partizan. Hrabrost,optimizam,kultura,fer-plej. Partizan igra utakmice za nezaborav. Nema tu kalkulacije. Gubi se u Groningenu 3-4 ali se u Beogradu slavi sa 3-1. Dinamo iz Zagreba vodi u Beogradu 2-1 ali Partizan okreće na 3-2. Šta tek reći za Osijek u Beogradu-poluvreme 3-0 za Partizan,pa 3-4,do konačnih 6-4 za crno-bele! Istovremeno,Ivan Golac donosi neke nove vetrove u domaći fudbal. Od njega niste mogli da čujete stereotipne izjave. Pa ko da zaboravi njegovu izjavu pred Groningen: "Zgazićemo boraniju!" Uspostavio je neku tajnu vezu sa navijačima,a nikad im se nije dodvoravao. Navijače ne možeš da prevariš. A Ivan Golac je znao da fudbal postoji zbog navijača. Bio je pravi roker u duši,a gospodin na terenu. Ako bih morao da jednom rečju opišem fudbal koji je Partizan igrao u to vreme,rekao bih-rokerski.
Prema rivalima je uvek bio korektan,a krivicu za loš dan tražio je uvek u svom dvorištu, a nikad kod protivnika ili sudije. Ali,lepim danima je došao kraj. Partizan lagano posrće u prvenstvu,istina je i da realno nije imao tim koji se mogao meriti sa zahuktalom Zvezdom. Ivan odlazi,a ostaje upamćena izjava njegovog naslednika na klupi,krajnje nekorektna. Reći ću Vam samo da je to onaj čovek koji danas u svima vidi krivicu za sunovrat Partizana,osim u sebi i svom radu. Nećemo o njemu. Ovo je priča rezervisana samo za Ivana.
Ivan Golac odlazi iz našeg fudbala,ponovo na Ostrvo. Uspeva nemoguće-sa malenim Dandi Junajtedom osvaja Kup Škotske,prvi i jedini do sada u istoriji tog kluba. Slave ga kao Boga. Istovremeno,ličnim intervencijama kod predsednika kluba,uspeva da izdejstvuje da Dandi Junajted dodje u Beograd i odigra prijateljski meč sa Partizanom. U Beogradu, okovanom sankcijama i gladnom evropskog fudbala. Sačekuje ga gromki aplauz. I skandiranje 30.000 ljudi: "I - VAN GO-LAC!"
Posle toga,Ivan se tek tu i tamo pojavljuje u našem fudbalu. Izgleda da nikome ne treba čovek takvih kvaliteta. Jer, na ceni su samoreklameri. Ne treba ovde nikome čovek sa stavom,čovek koji ima svoje JA. Ovde su na ceni poslušnici. Da li je iko od onih koji su "sve i svja" u srpskom fudbalu ikada pogledao šta je taj čovek postigao u svojoj karijeri? Ja ću ih podsetiti. Dakle,Ivan Golac je:
-osvojio 2 titule sa Partizanom
-proveo 8 godina u engleskom fudbalu
-bio najbolji igrač Sautemptona 1981.
-od strane navijača Sautemptona,izabran u idealni tim svih vremena
-u anketi lista Observer,proglašen za 4.najboljeg stranca u istoriji engleskog fudbala,iza Kantone,Zole i Viere,a igrao je 20 godina pre njih!
-osvajač Kupa,kao trener, sa Dandi Junajtedom
-jedini čovek sa ovih prostora vlasnik engleske trenerske licence "A" kategorije
Danas,srpski fudbal,a i Ivanov Partizan se nalaze na raskrsnici. Mnogo je onih koji misle da su nezamenljivi,da su iznad kluba,navijača i javnosti. Poverovali su da klub postoji samo zbog njih. Žive u nekom svom svetu,sami sebi dovoljni,dah modernog fudbalskog vremena ih ne dotiče. Ipak,oni su prošlost. Oni su bivši,svidjalo se to njima ili ne. Pre ili kasnije,dolazi vreme ljudi Ivanovog soja-vreme hrabrih,stručnih,profesionalnih i korektnih ljudi. Vreme gospode na terenu,vreme onih koji znaju šta je fer-plej,i na terenu i u životu. Imate li dilemu koji će od ova dva sveta pobediti? Uz sve sumnje i nedoumice,ja ipak nemam dilemu kome pripada budućnost. I služim se rečima Ivana Golca: zgazićemo boraniju!