PFC nostalgija: istorija, legende, stare slike

NS TIM

Moderator-izaberi Partizan
Учлањен(а)
03.10.2006
Порука
1.111
Локација
Novi Sad
hehee..drago mi je što vidim 60-70 % mojih slika na ovoj temi...
PUSTIĆU TOKOM NEDELJE NEKE SLIKE...koje još niste videli..
 

Tricko

Početnik
Учлањен(а)
08.10.2006
Порука
39
Локација
Slavija
ns tim koliko imas slika i klipova u kompu grobarskih?
 

Sale SK

Grobarčina
Учлањен(а)
01.10.2006
Порука
2.464
Локација
Skopje,Republique de Macedoine
Dva trenera pod cijim je komandom Partizan igrao najlepsi(i najaci ) fudbal su nesumnjivo Golac i Jusufi.Kao sto smo(po meni) najgore igrali kad je trener bio Vukotic.Bas taj napadacki fudbal,otvorena i leprsava igra su ljude dovodili na stadion.
Ovu utakmicu koju je Gusztav pomenuo-sa Osijekom 6-4 nikad necu zaboraviti.Pamtim je(normalno po radio prenosu) kao a je bila juce.Ono sto je cini mi se Gusztav zaboravio da kaze o toj utakmici je da smo mi od 3-0 i 3-4 njihov otpor slomili u zadnjim minutama utakmice.Cini mi se da smo ta 3 gola dali z 5-6 minuta,od 85-90 min(ispravite me ako gresim,ali ne gresim).I nije ta utakmica bila jedina takva sa brojnim preokretima.Naveo je Gusztav neke od njih...
To je ono sto smo tada imali,a sada nemamo.Tada smo se borili do kraja,igrali kao Nemci.Ko nije doziveo utakmicu sa Seltikom,propusti je mnogo toga.Jos se secam urlanja u sobi mog brata kad smo dali taj 4 gol.Scepovic.Slusali smo prenos,moj Stari je vec krenuo ka trpezariji,sednuo na stolicu sa rukama na licu,moj brat za njim...a ja sam ostao sa kasetofonom na uhu...utisano normalno.Zadnji napad i GOOOOOOOOOOL.Koliko sam glasnije mogao.Stari mi je odma dotrcao,mislim da je to bilo slavlje kao nikada do tada.Ne zbog toga sto smo prosli u sledece kolo...bilo je to nesto drugo.Nesto sto se samo moze doziveti,a ne i opisati.Ponos na igrace,hrabrost,trenera...Cini mi se da nikad Partizan nije igrao sa vise "muda" nego u to vreme.
2003 god me je malo Mateus vratio u taj film.Zbog hrabrosti protiv Newcastle-a,zbog vere da cemo proci.Na kraju,sreca prati hrabre.Da je Vermez imao hrabrosti ne bismo mi ispali od Artmedije.I ne bi nas klub bio u ovakmom rasulu kao sto je sada...
 

NS TIM

Moderator-izaberi Partizan
Учлањен(а)
03.10.2006
Порука
1.111
Локација
Novi Sad
tricko...oko 12 gigameega :mrgreen: +41 disk,dvd,nekih 30 video kasetica po 180 minuta... :mrgreen: svašta nešto..
a evo nekih objašnjenja..

gusztav--slike su nastale u periodu sa kraja 60-tih i početka 70-tih...

na drugoj je stadion u Humskoj.

da otklonimo nedoumicu prva slika za one mladje je sa stadiona Vojvodine u Novom Sadu,sastav zapadne i severne tribine dok još nije bilo velikog krova,i dok su grobari redovno popunjavali sever u Novom Sadu.
 

NS TIM

Moderator-izaberi Partizan
Учлањен(а)
03.10.2006
Порука
1.111
Локација
Novi Sad
Dugo sam razmisljao gde da postavim ovu malu pricicu sa jednim od zasluznijih ljudi Juga.
Covek koji vec 31 godinu obitava na Jugu,sa svojim Grobarima,sa svojom bracom.
Covek koga su mnogi prepoznavali po bubnju od kojeg se nije odvajao,koji je postao njegov zastitni znak.

Dragan Curcic-Cume (1962.) covek koji se zalagao da Skela bude Grobarski grad,Grobarsko uporiste.

Uvek se kako kaze zalagao za jak JUG,I danas se seca kao da je to juce bilo svojih pocetaka,prvih odlazaka u Humsku 1,sa setom prepricava kako je nakad bilo extra napraviti sto vecu odnosno sto duzu zastavu,to je tada u to vreme bilo za ponos,veca zastava,jaca grupa,pa pocetci unosenja barjaka kao I njihovo ukidanje na utakmici sa Drezdenom.
Sve je nekad bilo drugacije kaze Cume,sa drugarima sam prosao i lepe i ruzne trenutke,stekao sam mnoge prijatelje na tribini,prijatelje,ortake,”bracu” za ceo zivot,svi su oni moj zivot I bez njih sigurno moj zivot ne bi bio ovakav kakav jeste,jednostavno bez njih ne bi mogao da zivim.
Uvek sam u porodici imao razumevanje za moju ljubav prma voljenom klubu,prema Partizanu.
Ponosan sam na moje momke…Sikija,Vanju,Misela,pokojnog Turcina kao I na ove mladje momke iz Skele..
Jug je danas mnogo napredovao u odnosu na ono sto je nekada bio,sto je I logicno naravno,danas postoji mnogo bolja organizacija I svakim danaom situacija je sve bolja I bolja,Partizan nigde vise nije sam,uvek I svuda ima Grobara.

Nabrojao bih samo nekolicinu bez da mi ostali zamere ali tu je Mance iz Frankfurta,Sale iz L.Kuzena,Franjno iz Ciriha I ostali koje bih ovim putem zeleo da pozdravim I da im se zahvalim za sve sto su ucinili za Partizan.
Na pitanje sta misli o sadasnjoj situaciji Cume kaze:
Smatram da je Jug najvise izgubio I zao mi je zbog toga ali jednostavno to je jedna cena koju smo izgleda morali da platimo.
Klinci pocinju da navijaju za druge klubove,odlaze na druge tribine sto je svakako zabrinjavajuce ali u ovoj borbi mora da se istraje.
Basket nam nije dovoljan ali cinjenica je da se na basketu pravi nevidjeno dobra atmosfera gde se svima ledi krv u zilama I gde smo ono sto treba da budemo,vetar u ledja nasem timu I to ovi iz FK-a dobro znaju.
Ljudi iz uprave moraju da se dozovu pameti,moraju da shvate da jednostavno moraju da odu,nadam se I verujem da ce se uskoro opet oriti pesma sa naseg Juga,nece ovi jos dugo.
Kao covek uvek sam bio kosmopolita kaze Cume I na tribini su mu svi isti.
Uvek sam imao ekipu za respekt I na to sam ponosan…

Uz dozivanje sledece ture za stolom zavrsavam ovu kratku pricicu o coveku koji je mnogo dao Jugu uz obecanje da cemo nastaviti I dotaci se drugih tema I vremena..sa samog pocetka stvaranja KOP-a a sledeci u prici bi trebalo da bude jos jedna velika legenda Juga no o tom potom..


Cume i prijatelj-i u akciji na malom proputovanju kroz EU!!!
http://www.uploading.com/files/7XNZ4PFC/groningen1_0001.wmv.html
preneto sa g1970....
 

Crno-beli

Partizanovac
Учлањен(а)
30.09.2006
Порука
19.475
Сећање на једно сјајно време,када нисмо били први,али смо имали душу и идентитет. Пошто је Томчило поменуо легенде Партизана,ево и мог избора. За мене су на листи вечитих још и Вукотић,Манце,Нађ,Илић,Мирковић. То је од оних које ја памтим. Било их је још,али су ми ови играчи били пример по оданости клубу. Да ипак поменем и остале играче,уз ризик да сам некога заборавио.
Борота,Завишић,Клинчарски,Ненад Стојковић,Варга,Живковић,Вучићевић,Ђелмаш,Ђуровски, Вујачић,Краљ...
У току дана поставићу у теми Партизан аудио-видео кратак клип са те утакмице у Глазгову, Селтик-Партизан 5-4, 27.09.1989.
 

Crno-beli

Partizanovac
Учлањен(а)
30.09.2006
Порука
19.475
NS TIM је написао(ла):
a evo nekih objašnjenja..

gusztav--slike su nastale u periodu sa kraja 60-tih i početka 70-tih...

na drugoj je stadion u Humskoj.

da otklonimo nedoumicu prva slika za one mladje je sa stadiona Vojvodine u Novom Sadu,sastav zapadne i severne tribine dok još nije bilo velikog krova,i dok su grobari redovno popunjavali sever u Novom Sadu.
Хвала на објашњењу! Друга слика није била спорна,очигледно да је ЈНА у питању. Мислим да су те две слике ипак из седамдесетих,на овој првој се може приметити Илија Завишић који је тада играо.
 

Method Man

Guest
Jedan davni oproštaj, za jedan novi početak
Razmišljajući kako da započnemo naše druženje i zajedničko putovanje kroz neka stara i lepša vremena, setio sam se jednog dogadjaja iz daleke 1984, kojem sam prisustvovao. Oproštaj Moce Vukotića. Ne treba ga predstavljati mojim vršnjacima. Ipak,za mladje-fudbaler, legenda, ma čuj legenda, ikona Partizana. Njegov stub i kapiten, najbolji igrač više od decenije.
Poslednje kolo protiv sarajevskog Željezničara u Beogradu, Partizan ima još samo teoretske šanse za titulu. Kiša lije kao iz kabla, ali ipak 12.000 ljudi dolazi na stadion, ne toliko zbog eventualne titule, već zbog oproštaja sa Majstorom, da, Majstorom sa velikim M.
Partizan gubi na kraju,ali zar je to bitno? Majstor je na ramenima, nose ga ka "jugu". Jedna sjajna i časna karijera je završena. Ničim uprljana. Nema tuge zbog poraza, ma ko o tome da razmišlja. Jer as odlazi. Sa preko 700 utakmica u Partizanu i samo 13 u reprezentaciji. Nepravda, velika. Ali Moca, uvek dostojanstven, nikad nije kukao zbog tog podatka.
Zašto baš pišem o Moci? Jer je junak mog detinjstva, jer je personifikacija svega onog što sportista treba da bude. Harizma, majstorstvo, čast i viteštvo. Ovo se ne zaboravlja: godine 1978, Moca odlazi u Bordo,da unovči svoj kvalitet. Sledeće sezone Partizan jedva ostaje u ligi! Agonija u klubu. Ništa bolje se nije predvidjalo ni za sledeću sezonu. Tada Moca Vukotić pravi neverovatan potez. Ostavlja Bordo i internacionalnu karijeru i vraća se da pomogne svom pravom i jedinom klubu. "Džaba vam novci,moji sinovci..." Objašnjava zapanjenim Francuzima da su pare sjajne, ali da je ljubav prema Partizanu ipak nešto najsjajnije u njegovom srcu (nije zlato sve što sija).
Možete li da nadjete medju današnjim sportistima nekog novog Momčila Vukotića? Mućkate glavom? I? Teško, je li tako? Nemojte kriviti te mlade ljude. Vreme je takvo, mrvi ih i pravi bezdušne mašine od njih. Veći je fazon imati sopstvenog portparola, nego hiljade ljudi koji ti kliču. Zato je priča o Moci jedan vapaj za povratak duše i časti u sport, ali pre svega u naš život. Mogla je to biti priča i o nekom drugom - iz Zvezde, Vojvodine, Želje, nebitno odakle.
Neka nam ova priča da bar nadu u neki novi početak i neko novo vreme. Vreme srca i volje, a ne dopinga. Vreme likova sa dušom,a ne Pokemona i Digimona. Vreme prirodnih, a ne silikonskih grudi. Vreme fudbalera koji vise na ogradi, zagrljeni sa navijačima, a ne onih koji vise na splavovima. Ima li nade?
Preuzeto sa sportskevesti.net, napisao Gusztav
 

Head_Hunter

Guest
Ide Moca sa balkana,
zaplakala marakana,
marakana sva u krvi,
Partizan je opet prvi

Jedan je Momcilo Vukotic
 

Crno-beli

Partizanovac
Учлањен(а)
30.09.2006
Порука
19.475
Ундертејкер, знаш ли које су текме на ове 3 слике? Једино је јасно да је то период до 1998,када су столице на Истоку и Западу биле у нормалним бојама.
 

Laky

Guest
Sta ja znam-mladja sam generacija pa mi krivo kad citam ove sjajne textove a ja to nisam imo prilike da dozivim. :cry: Ali zato pamtim ove poslednje, po meni legende-Sasu Ilica i naravno Zorana Batu Mirkovica.
 

Method Man

Guest
Pa nadam se da će sjajni pisac Gusztav da nas vrati u ne tako daleku prošlost i evocira uspomene na legendarnog Sašu Ilića.
 

Crno-beli

Partizanovac
Учлањен(а)
30.09.2006
Порука
19.475
Хвала на комплиментима! :ziveli
Пошто углавном пишем о асовима и догађајима из прошлих времена,који нису толико познати млађим навијачима,о Саши Илићу нисам за сада размишљао. Мада,наравно, он заслужује свакако да се пише о њему. Биће ускоро нешто о Салету,сигурно.
Ускоро и приче о Петру Бороти, Фахрудину Омеровићу,првој утакмици уживо...
 

Crno-beli

Partizanovac
Учлањен(а)
30.09.2006
Порука
19.475
Head_Hunter је написао(ла):
Ide Moca sa balkana,
zaplakala marakana,
marakana sva u krvi,
Partizan je opet prvi

Jedan je Momcilo Vukotic
Браво за ову песму!
Прави евергрин,враћа ме у дане када сам почео да идем на утакмице,а вероватно си и ти почео тада да посећујеш храм.
Иначе,када су легенде Партизана у питању,мислим да треба додати још једног момка који је до пре 4 године играо у Партизану,а зове се Игор Дуљај. Његов поштен однос према клубу и навијачима,као и борбеност до последњег атома снаге,без обзира да ли је противник Бајерн или Чукарички, стављају га на листу бесмртних,бар по мом мишљењу.
 

Head_Hunter

Guest
Pre par godina smo zapevali tu pesmu na jugu,mladji narastaji su nas malo cudno gledali
 

vlada-pauk

Guest
Legende

Jedan je Moca,kratko vreme i direktor Partizana.Ali treba spomenuti I Boru Djordjevica,Kunovca ,Acu Trifunovica,Micu Radovica,Admira Smajica,Srcka Kataneca,I jos mnogo njih ,svaki je imao neku pricu ali covek koji je obelezio jedan deo Partizanove istorije i uz pok.Cavu Dimitrijevica i Mancea bio ljubimac juga je Dzevad Prekazi.Suter ,dribler.Svaki njegov slobodnjak je bio 80% pogodak.Nikada necu zaboraviti njegove i Zavisiceve bombe na marakani.To su bili golovi sa Autokomande.Eto mali doprinos.
 

Jug

Početnik
Учлањен(а)
29.10.2006
Порука
133
Локација
Beograd, Hram Èuvara èasti
Stojić, Radović,Rojević,Ješić,Kaličanin,Radanović,Smajić,Živković,Mance,Dimitrijević,Klinčarski!
Šta osim uzdaha reći za ovu ekipu. Bila jednom jedna Grobarska ekipa........

Dalje, kroz generacije,velike Grobarske legende :
Darko Tešović, Uške Vučićević, Isailović, Zvonko Varga, Fadilj Vokri, Bajro Župić, Moca Vukotić, Ivan Golac......

Interesantna priča. prošle godine je Bajro bio u bolnici na VMA, navodno imao je nekih problema sa zglobovima. Odlučimo mi da odemo u posetu našem Bajri, organizujemo sve, ponesemo neke suvenire i na žalost, kada smo stigli gore, Bajru otpustili možda dva sata pre nego što smo došli. Zovemo jednog čoveka iz Pazara koji je vozio Bajru nazad i kažemo mu da smo stigli na VMA i da nam je krivo što nismo zatekli Bajru ali da nam je drago da je sve u redu i da ide kući.
Sutradan nas je taj čovek zvao i rekao nam da je posle tog poziva Bajro bukvalno plakao. Hteo da se vrati za Beograd da se vidi sa nama, eto, to je naš Bajro.
Obećao je da će se prvom prilikom kada dodje za Beograd naći sa navijačima, da se prisetimo "starih vremena".......veliki Grobar, NAŠ BAJRO !
 
Top