pre 16 minuta | mozzartsport.com
“U stvari, sve dok Partizan funkcioniše na ovaj način. Ne želim da skrećem pažnju na sebe. Nemam nameru ni da idem u Pionir iz istih razloga“, kaže posle sjajne sezone u Kini bivši strateg crno-belih u intervjuu za MOZZART Sport
Koračali su Humskom 1 poznatiji, trofejniji i priznatiji treneri od
Aleksandra Stanojevića, ali malo čiji tragovi su ostali tako duboko urezani u fudbalsku istoriju crno-belih i, još više, pamćenje Grobara. Ni bolna eliminacija od poluamaterskog Šamroka nije mogla da potre spasavanje praktično izgubljene titule 2010. godine, njenu odbranu i uparivanje s trofejom Kup Srbije sledeće sezone, plasman u Ligu šampiona kada joj se ni najveći maštari s te strane Topčiderskog brda nisu nadali i torturu nad Crvenom zvezdom u večitim derbijima.
Stanojević je navijače “parnog valjka“ zadužio i samoubilačko hrabrim dizanjem glasa protiv predsedničke diktature
Dragana Đurića i njegovih političko-tajkunsko-menadžerskih mentora, što je bio početak kraja “partizanske“ odiseje najmlađeg stručnjaka na klupi prvog tima u analima Partizana.
I dok su oni koji su ga oterali likovali zbog dobijenog “rata“, a većina Partizanovaca s tribina vapila za povratkom jedinog našeg trenera koji je domaći klub odveo u Ligu šampiona, harizmatični Zvezdarac je i u dalekoj Kini za kratko vreme uspeo da pomrači slavu mnogim kolegama. Senzacionalno peto mesto Daljen Aerbina, u debitantskoj prvoligaškoj sezoni ni pola decenije starog kluba, sa samo bodom manje od učesnika kvalifikacija za narednu azijsku Ligu šampiona, nije ga međutim zadržalo na čelu stručnog štaba.
Ipak,
Stanojević kreće iz početka.
“
Došlo je do fuzije dva Daljena, a u tom novom rasporedu snaga grad i nova uprava stali su iza jednog mog kineskog kolege. Iz tog razloga nisam bio prva opcija u prvi mah, da bi me, pod velikim pritiskom navijača, medija i ekipe, vratili na mesto šefa stručnog štaba. Međutim, shvatajući da bi drugi trener dobio veću podršku od mene, samim tim i klub potporu grada, odlučio sam da im ne stojim na putu. Gazda je želeo da ostanem, ali izabrao sam da odem. Prijateljski. Mislim da je to bilo najbolje rešenje u takvoj situaciji“, kaže
Aleksandar Stanojević na početku intervjua za MOZZART Sport, kako sam kaže, “
prvog pravog za srpske medije otkako je napustio naš fudbal“.
I tamo daleko prirasli ste za srce navijačima koji su protestvovali zbog vašeg odlaska. Koliko je taj oproštaj ličio na onaj s Grobarima?
“
Neuporedive su to stvari. Ono s Grobarima bila je deseta dimenzija. Čista emocija. U Daljenu sam taj odnos zaslužio ’samo’ radom i rezultatima. Kada sam došao, utakmice je pratilo osam hiljada ljudi u proseku, da bi ta brojka na kraju narasla na 22.000. Pa opet nisam imao predstavu da sam im toliko, uslovno rečeno, omiljen dok nije počelo to ludilo od protesta zbog moje nezvanične smene. Koliko su oni bili u čudu zbog odluke kluba posle mojih uspeha, toliko sam bio zatečen njihovom reakcijom. Baš je bilo burno i uzbudljivo tih dana. Na kraju mi je bilo žao što se rastajemo. Ja na to gledam profesionalno, tako sam se i ponašao sve vreme. Bez strasti s kojom sam se ovde bavio fudbalom. Fenomenalan je osećaj i ogromna satisfakcija kada kao stranac doživiš da te toliko poštuju i cene, ali odlazak iz Partizana bio je emotivniji. Meni mnogo teži“.
Ni ekipa nije htela da vas “pusti“, a kažu da je slavni
Sejdu Kejta bio najuporniji u nameri da vas natera da odustanete od odlaska. Čime ste ga to “kupili“? Kako je bilo sarađivati s nekim ko je u Kinu došao pravo iz Barselone?
“
Raditi s Kejtom predstavljalo je u isto vreme privilegiju, zadovoljstvo, izazov i muku. Pripremao sam se za to. Čim mi je rečeno da je kupljen, krenuo sam da se informišem. Pročitao sam gomilu njegovih i intervjua Gvardiole u kojima je govorio o njemu. Zanimalo me je s kakvom ličnošću i karakterom ću imati posla. Da znam kako da mu priđem i sarađujem s njim. Taj prvi, posredni utisak bio je ispravan. Sejdu je pravi lider i rođeni pobednik. Vrlo ambiciozan tip, čak i posle svega što je postigao s Barsom. To objašnjava njegovu podršku meni, što u medijima, što kod gazde kluba. Prvo je preko njih pokušao da me odvrati od odlaska, da bi me na kraju pozvao i priznao: ’Nisam uz vas zato što vas volim ili smo prijatelji, već zbog toga što mislim da s vama mogu da uzmem titulu. Nisam ovde samo zbog para’“.
Interesantno, nije od samog početka epizode na Dalekom istoku slutilo na tako uspešnu saradnju. Samo potpisivanje ugovora trajalo je dugo?
“
Kod njih je to proces. Dve nedelje sam gledao njihove utakmice. I posle svake nadugačko i naširoko razgovarao s generalnim menadžerom kluba koji je želeo da čuje moju analizu i rešenje problema u igri. Bio sam na nekoj vrsti probe. Verovatno s još nekim trenerom. Na kraju, posle skoro tri sedmice takvih, specifičnih pregovora i testiranja, izašao sam pred upravu s obavezom da im predstavim svoj plan i objasnim šta nameravam da uradim s Daljenom. Ostavio sam ih bez teksta. I dobio ugovor. Naravno, uz pomoć mojih menadžera“.
To je bio početak avanture. Šta ste videli, naučili i shvatili na toj, mnogi tvrde, “drugoj planeti“?
“
Bio je to stvarno put u nepoznato. U sasvim drugačiju civilizaciju i kulturu. Različit fudbalski svet, među ljude osobenog mentaliteta. U mlad i amaterski klub, koji se bori za opstanak. To je bila potpuno nova situacija ze mene, psihološki veoma teška. Na drugoj strani, oni su se pitali šta mogu da očekuju i koliko mogu da dobiju od mladog trenera, jer tamo ne vole i izbegavaju stručnjake tih godina“.
U čemu je tajna ekspanzije kineskog klupskog fudbala? Šta su njegove specifičnosti?
“
Stvarno su u velikom naletu, najviše zahvaljujući stranim kadrovima, prvenstveno trenerima. Počev od velikog Lipija, preko bivšeg argentinskog selektora Batiste i nekadašnjeg japanskog selektora Okade, do poznatog Holanđanina Ten Katea. Mnogo sam naučio analizirajući igru njihovih ekipa u pripremi naših duela. Mogu da dovedu i plate bilo koga, a oni najbogatiji ne žale novac. Moj gazda mi je, recimo, rekao: ’Pokaži prstom bilo kog igrača u Evropi, Latinskoj Americi ili bilo gde, i tvoj je za sledeću sezonu. Nemaš limita’. Šta sam mogao da mu kažem osim da moj mozak ne funkcioniše na toj frekvenciji i da će mi biti potrebno malo vremena da se prebacim na njega. Eto, nisam stigao da vidim kako izgleda imati neograničen budžet za kupovinu. Video sam, zato, mnoge kontradiktornosti. U stanju su da potroše desetine miliona evra za igrače, a onda se desi da nema dovoljno lopti na treninzima. Fali im više organizovanosti. U globalu“.
Šta sada? Kuda dalje – u neki drugi kineski klub ili natrag u Evropu?
“
Ne žurim. Ima interesovanja i ponuda, kao i vremena za odluku. U ovom trenutku je najrealnije da ostanem u Kini, tamo gde sam nešto napravio i skrenuo pažnju na sebe. Kada već nisam ispunio san s Partizanom. Želeo sam, maštao, hteo i planirao da u svom klubu napravim sistem koji će na duže staze davati rezultate (i) u Evropi, gde bi bilo nebitno ko će doći posle mene jednog dana kada odem u neki evropski klub. Život me je odveo na drugu stranu. Ali ne žalim se. Za ovih nekoliko meseci u Kini nisam samo fino zaradio već i mnogo stručno napredovao“.
O PARTIZANU...
Moramo i o onome što zanima većinu partizanovaca. Koliko vam je bilo teško da se distancirate od dešavanja u bivšem klubu i oko njega? Da li ste uopšte uspeli to?
“S
ve pratim, čitam i znam, ali dugo nisam mogao da gledam Partizanove utakmice. Sve do revanša s AEL-om. Prosto, nisam mogao to da podnesem. Ako je to pravi izraz za moje tadašnje emotivno stanje. To vam je kao kada se razvedete, pa jedno vreme ne želite da razgovarate o osobi s kojom ste se rastali“.
Boli li vas još permanentno urušavanje onoga što ste ostavili za sobom?
“
I te kako... A posebno mi je bilo krivo što je posle mene došao stranac. Draže bi mi bilo, u stvari bolje za klub, da je odmah stigao Vermezović, koji kao domaći trener takođe voli i forsira mlade igrače iz naše omladinske škole, što je bila Krletova i moja dugoročna strategija. Ne govorim ovde o Grantu kao stručnjaku, jer ko sam ja da pričam o njegovim uspesima pre Partizana, već o potezu uprave. Bilo bi mi lakše da me je nasledio Vermez, čovek od koga sam i ja učio, ali pošto je doveden tuđinac, bez uvida u naš mentalitet, vrednosti i sistem rada, mislio sam da je to kraj za Partizan. Naravno, pokazalo se da je uprava tim potezom htela samo da zatvori ’slučaj’ i napravi sebi marketing. Kao što je uvek i radila. To je ono što me je, u suštini, najviše ’jelo’. Ljudi koje ne zanimaju ni prošlost ni budućnost Partizana. Samo sadašnjost. Moja filozofija i motivi su potpuno drugačiji“.
Navijači su za to vreme pratili svaki vaš korak. Je l’ vam to poznato?
“
Kako nije! I dalje idem na njihove i druge sajtove. Čitam komentare kao što sam to uvek činio. I dobre i loše. Neki me baš pogode. Kao kada sam pročitao rečenicu nekog navijača ’da mi je neko rekao da ću ustajati u nedelju u pola deset da bih pratio kinesku ligu, kazao bih mu da se šali’. Ne znam kojom bih rečju opisao osećaj kada sam to video, a da ne budem patetičan. Za takve stvari se živi, a kada si negde daleko i sam, emocije te drmaju još jače“.
Mnogi među njima jedva čekaju vaš povratak i često ga prizivaju s tribina. Da li je to realno?
“
U ovom trenutku nije. Daleko sam od Partizana. Tako bih razmišljao i govorio čak i da ne nađem novi klub. Voleo bih da se to desi jednog dana, ali ne znam kada će to biti izvodljivo. Do tada ću samo navijati za moje crno-bele“.
Na stadionu? Hoćete li uživo da gledate večiti derbi?
“
Neću ni večiti derbi ni utakmice posle njega. Ne mogu. I mislim da neću još dugo otići na stadion. U stvari, sve dok Partizan funkcioniše na ovaj način. Ne želim da skrećem pažnju na sebe ili da se bilo ko oseća neprijatno zbog mog prisustva“.
Nećete čak ni na košarkaške utakmice, na koje, istina, ni ranije niste išli? Da ne biste svojim prisustvom učinili da se neprijatno osećaju neki koji vode KK Partizan ili...?
“
Ne, nemam nameru da idem u Pionir. Iz istih razloga. A što se tiče drugog pitanja... Pa žao mi je što su neki ljudi iz košarkaškog kluba bili vrlo aktivni u vreme kada su dešavale sve one poznate stvari u fudbalskoj sekciji, a da mi se nikada nisu obratili i poželeli da čuju šta imam da kažem u odbranu struke, da im objasnim kako je sve počelo i zašto sam sve ono rekao i uradio“.
Kada je zapravo “puklo“? Upućeni u dešavanja u Partizanu znaju da je sukob sportskog sektora i uprave počeo mnogo pre Krstajićeve neplanirane konferencije za medije kao reakcije na prozivke uprave na vaš i njegov račun prošlog decembra?
“
Počelo je praktično s prvim prelaznim rokom. Čim sam shvatio da su nam različiti interesi. Bilo je teških situacija kada su nas kritikovali posle nekih loših rezultata, što je sasvim logično, ali najveći problemi su nastajali za vreme kupoprodaje igrača. Prećutao sam dešavanja tog leta, prešao preko zimskog prelaznog roka, verovatno bih i preko trećeg, verujući da će dolazak Krstajića za sportskog direktora promeniti praksu dovođenja igrača tek kada neko pre toga bude prodat, obično bez plana, dogovora i redosleda. Nažalost, sve je ostalo isto, a kada smo se poslednji put našli na udaru uprave, koja je uvek na isti način pravila alibije za neuspehe, obojica smo ustali u odbranu struke“, svestan je Stanojević.
KLEOVA DOBRODOŠLICA
Među prvima koji su mu poželeli dobrodošlicu na Dalekom istoku bio je
Gabrijel Kordova Kleo, momak čiju je sliku držao pored kreveta kada je bivši Zvezdin napadač maestralnom serijom golova u kvalifikacijama za Ligu šampiona pogurao “parni valjak“ u društvo odabranih.
“
Našao me je čim sam došao preko generalnog menadžera kluba. Baš sam se obradovao tom pozivu, svakoj poruci posle toga i susretu na meču naših timova. Kleo je fenomenalna ličnost i retko pozitivan čovek, kojem ništa nije teško. On sve poštuje i ne zaboravlja ljude koje je zavoleo u Partizanu i Beogradu. Znam da je nostalgičan za porodicom i Brazilom, pa verujem da će uskoro vratiti kući“.
Kompletan intervju pročitajte u štampanom izdanju MOZZART Sporta.
Olgica Nikolić (
[email protected])
(
Olgica Nikolić je novinarka dnevnog lista Danas i stalna saradnica MOZZART Sporta, dugogodišnji hroničar zbivanja u FK Partizan, vaterpolo i rukometnoj reprezentaciji Srbije)
Nek mi samo neko kaze jedan razlog protiv.
