Bez ikakve želje da zamahujemo kamenom ka Slaviši Jokanoviću, trener Partizana je upao u klasičnu zamku. Mahao je svojom fudbalskom karijerom, umesto da odgovori na pitanja. Čini se da je, kao i većina velikih igrača zanemario večnu istinu - prošlost na terenu nije premisa za uspeh na klupi.
JokanovicZnam da je omiljena disciplina u Srba ko će prvi baciti kamenom na onog što leži u blatu. Zato vam molim da ovu priču ne shvatite kao udar na Slavišu Jokanovića, već fenomen, znan po rečenici, „Eh, kad sam ja igrao“.
To kakav je trener Jokanović, ostavljam vam da sudite. Sa jedne strane, na vagi su duple krune u zemlji slepih, u kojoj je Partizan jednooki kiklop, što je očito nedovoljno kad se izađe iz balkanskih gudura.
Sa druge je simptom neuspeha u Evropi, za koji će većina, od danas kriviti čoveka na klupi.
JokanovicNo, o tome pričati nećemo, u pitanju je nešto drugo. Čekali smo i dočekali da Jokan upadne u zamku poznatu pod imenom „jel’ znate vi ko sam ja“. Naravno, takvo iskušenje nije lako izbeći, pogotovo jer su sećanja na fudbalske dane sveža, ali trebalo bi milioniti put objasniti isto, USPEŠNA FUDBALSKA KARIJERA TE NE ČINI APRIORI VELIKIM TRENEROM.
Milion puta sam video i čuo veličanstvene igrače zarobljene u prošlosti sopstvene realnosti, kako projektuju svoje igračke kvalitete kao dovoljan zalog trenerskih ambicija. Neki prekidaju treninge, kako bi objasnili svoj gol iz sedamdeset neke i auditorijumu ponudili dokaz svoje veličine.
jokanovicDrugi nipodaštavaju igrače, uz uzdah za vremenom prošlim, kad ovi „sadašnji“ ne bi nosili ni vodu posle treninga.
Insajd info iz jednog španskog kluba, kaže da su pre dve godine treninzi ličili na predavanje iz istorije Barselone, za koju je trener igrao, i da je teorija imala prednost u odnosu na praksu. Zato se Selta preselila u niži rang takmičenja u pomenutoj sezoni.
I tako, primera ima mnogo, valjda zato na većini bitnih trenerskih klupa u univerzumu sede ljudi koji se nemaju čime pohvaliti iz igračke karijere. Ferguson bi verovatno mogao da priča o blatu škotskih nižih liga i gledanju glazgovskog derbija na televiziji. Pelegrini o potucanju po ligama Južne Amerike, gde gostu prirede dobrodošlicu u vidu potopljene svlačionice. Murinjo nema ni to, na fakultetu fizičke kulture nisu puno igrali fudbal, Lipi ima sećanja, prosečan igrač bez šanse da zaigra za veliki tim.
Van GalBenitez?
Venger?
Luj Van Gal? Čuli ste za Telstar, još ga pamte kao igrača koji je stalno nešto filozofirao…
Ima naravno i suprotnih primera, Kapelo je bio solidna „desetka“ Rome i Juventusa u lošim godinama pomenutih ekipa, nove snage poput Pepa Gvardiole ili Ćira Ferare su igračke ikone svojih klubova.
Ali, niko od njih se ne osvrće. Slušao sam Fabija Kapela milion puta, raznim povodima dok je trenirao Juventus, i nikada nije pričao o svojim fudbalskim danima, ili prošlosti.
Moreira i LjajicDobar si koliko je dobar tvoj poslednji rezultat, to je pravilo broj 1 modernog fudbala. I možda zvuči surovo, ali ko je rekao da je fudbal samo igra?
Moreirine suze od sinoć i talas gorčine koji se valjao sa brda, upravo govore suprotno.
Ono što nam je trener Partizana ponudio je humor ,koji baš nije pajtonovski, ironija koja nema finoću koju daju godine i iskustvo, i svoju ličnu kartu, koju možete naći u svakoj fudbalskoj enciklopediji.
No, UEFA ne boduje fudbalsku karijeru trenera i broj osvojenih trofeja, zato će navijači Apoela sutra u podne se zakucati kraj računara, da bi saznali ko stoji na putu u raj.
Nama ostaje, kao i obično, utešna nagrada, trenerovi trofeji i sledeća godina.
до неба... тако сам размишљао,размишљам и размишљаћу... европа ми је задња рупа на свирали док све иде како треба по питању титуле и дербија...
ickaciganska za primer, za poslednje 24 sezone oni su promenili 28 trenera, mi 16 za isti period. 
