Већ сам написао и превише о тој мистериозној приватизацији да вероватно не бих требао ни слова да додам. Али разних је коментара у међувремену било па морам још коју.
Пре свега нека размишљања која имплицирају губитак Партизанове душе тиме што би његови играчи били у већини црни, жути, мелези, ескими или какви већ је бесмислица и то нема никакве везе ни са овом расправом ни са душом, ни са било чиме озбиљним.
Оно што примећујем као неки лајт мотив потенцирања приватизације, јесте осећај да би то требао да буде чаробни штапић, којим би нестали сви знани проблеми, јер се то тако ради свуда у озбиљном свету.
Не спорим да се тако ради у озбиљном свету, али питам се да ли би то била прва ствар која се практикује у срединама ге се зна ред коју би ми применили на наопак и контрапродуктиван начин?!
Оно што је у основи проблема јесте поштовање закона. Са приватником или без њега. Замислите да је драган ђурић пре пет-шест година дошао у Партизан са екипом која би била решена да у оквиру законских прописа, статута клуба и здраве пословне логике покуша да води Партизан.
Знамо прилично прецизно колико је новца прошло кроз клуб у протеклом периоду и зар не би онда под таквим околностима било могуће освајати титуле, имати црно-беле столице ко зна од кад, модерни семафор, упристојен стадион, можда и сређен кров, рационалне трансфере у оба смера који би били сразмерни само способности и умећу спортских директора.
То би по свој прилици учинило да наши резултати у Европи буду бољи, а један успех би повлачио други и тако редом.
Ако ће неко сада рећи: „добро, а који би мотив уопште нагнао тог доброг ђурића и његову екипу да раде како треба?“
Онда ћу одговорити – закон. Закон, прописи и правила који искључују праксу коју смо видели све ово време, који контролишу и санкционишу такво понашање.
Ми смо неуређена земља без владавине закона, а у таквој земљи и токови капитала ће бити неуређени и контаминирани, без обзира ко је титулар тог капитала ( сумњам да треба да наводим примере), а чист и квалитетан капитал би бежао главом без обзира уколико не би био спреман да се ухвати у коло са постојећим јавашлуком, корупцијом, лоповлуком и безакоњем.
Да будем јаснији послужићу се још једном компарацијом, која није превише омиљена на овим страницама, али је врло добра за ово што хоћу да кажем.
На помен могуће приватизације ФК скочили смо заинтересовано прижељкујући такав епилог како би се отарасили ове беде и кренули напред.
Опет на помен нечег бенигнијег, уласка страног капитала кроз спонзорство у КК, обично би многи поскакали противећи се, јер би таква могућност довела до мешања донатора у спортска питања и тиме кварила доказано добар систем који је трилинг зналаца развио у клубу.
Обе рекције су само последица нашег искуства са једном и са другом праксом. Оно што је на једној страни пожељно и прогресивно, на другој је опасно и неприхватљиво.
А закључак је такав јер у том истом анахроном систему друштвеног или каког већ власништва, имамо две гарнитуре од којих једна поштено и професионално обавља свој посао у оквирима закона и прописа, а друга краде, пљачка и уништава подржана од оних који би требали те законе да штите и спроводе.
Дакле ако би се главоње у клубу придржавале закона, својих овлашћења и свога посла онда би са све овим анахроним системом били светлосним годинама удаљени од данашњег стања, да никоме од нас не би на памет падало да спомиње било какву приватизацију.
Чак и на сав овај јавашлук који имамо у ФК, када би државни органи данас реаговали одговорно и сходно својим обавезама, за пар недеља би криминалци били у затвору, нова управа у канцеларијама, паре од трансфера на Партизановом рачуну и нико се више не би поигравао са клубом и злоупотребљавао руководеће позиције.
Са доласком тог фамозног приватника кога видимо као добрицу , решеног да у што скорије време са својом новом инвестицијом освоји ЛШ, мало тога ће се променити, ако споља систем остане исти и не успостави се владавина закона.
Ако се ту ништа не промени, тај нови ће или побећи главом без обзира или ће се и сам некако уклопити у опште црнило.
Најзад какве год нове и фине ципеле набавили, мало је вероватно да ћете проћи неокаљани у блатњавом сокаку.
И немојте извлачити закључке на основу неке тамо Чуке, када се још ни боја на семафорима није осушила, видећемо како ће ствари изгледати за коју годину.
Ако нови власник буде имао и спортски мотив то би било нешто што обећава, а ако му је на уму само профит, то може да постигне и са мање цимања. У сваком случају имаће потпуни легитимитет, јер је купио тај Партизан и све што иде уз њега.
Мислите ли да приватник не може да подигне кредит или да стави Земунело под хипотеку? Да крене у једном правцу (купи Етоа), па се предомисли и потпуно промени приоритете (окрене сопственој школи)? Да не може да извлачи профит са једног места и да га убацује на друго?Да буде задовољан финансијском стабилношћу без потребе да јури трофеје?Да му неће бити корисније да са чергарским газдом дели исти стадион? Да прода на аукцији тацну са првог финала КШ? Да уђе у сезону са Аксентом на десном беку и Војом на штоперу, јер му његова свеукупна финансијска ситуација тако налаже, чак и ако је сам Партизан имао пара за појачања?
Практично сви се слажемо да је постојеће стање неодрживо. Али разлог је само један. И нема то везе са овом или оном партијом, овим или оним именом, оваквим или онаквим титуларом. Све и да црни ђаво заседне у фотељу у Хумској, добро би стајали и ишли би напред ако би се држао правила и плашио онога што следи у супротном.
Једноставно овде није реч о томе да ли је боља приватизација или не. Већ је реч о редоследу потеза, о томе да се доведемо у ред као друштво па тек онда, у здравим, јасним и сасвим дефинисаним оквирима, да видимо какав би титулар био најпримеренији нашем клубу.
Ивињавам се свима на дужини и обећавам да нећу узурпирати још простора поводом ове теме.
