Сви пролазе Хумском, само управа о(п)стаје
3 јан, 2012
Током последње четири године Партизан је обогатио трофејну салу уневши у њу седам пехара, а у том периоду остао је без исто толико, некада заслужних играча. И што је још поразније, нико од њих више није ангажован у српском фудбалу!
Доминација црно–белих потврђена је рушењем прегршт традиција (први везали покер титула, први пут постали шампиони а да нису били јесењи прваци, први победили четири узастопна дербија без примљеног гола), међутим, тешко је објашњиво како и зашто су у том периоду руководиоци дозволили да клуб остане без људи завидних каријера. Иван Томић, Гордан Петрић, Зоран Мирковић, од недавно и Младен Крстајић као функционери, а Славиша Јокановић, Горан Стевановић, извесно и Александар Станојевић у улози тренера, постали су – бивши! Неко својом кривицом или вољом, него одлуком челника који се малтене нису ни мењали, тек остаје као непобитна чињеница да су сви побројани напустили Хумску 1 за време председничког мандата Драгана Ђурића.
Случајно или не, поменути асови имају два заједничка имениоца: отишли су док је на челу Партизана Драган Ђурић и нико сем Горана Стевановића после разлаза није нашао посао!(?) Популарни Плави је данас селектор Гане, а остали су незапослени, неки чак и незаинтересовани да се уопште враћају у спорт. А од таквог епилога корист немају ни црно–бели, ни српски фудбал у целини.
Вртешка у Партизану најављена је још у зиму 2008. Пошто је само четири седмице раније предложио кума Славишу Јокановића за тренера, Гордан Петрић је ковертирао оставку на функцију генералног секретара. Под образложењем да је болестан, некадашњи штопер се захвалио на сарадњи Томиславу Караџићу, али га је тадашњи председник најпре одговорио од одласка, а потом прекомандовао у фотељу потпредседника. У њој се Петрић задржао до октобра 2009. кад је оставку поднео на крајње необичан начин. Пред ТВ камерама „незадовољан начином на који се води Партизан и што идеја о доласку Предрага Мијатовића није прошла”.
Његов сарадник Иван Томић је у необавезним разговорима понављао како ће напустити Партизан кад и Гордан, јер је заједно с њим и дошао, али се задржао три месеца дуже. Тадашњи спортски директор је, заправо, рекордер по времену проведеном у Хумској од 2007. до данас, јер је био активан тачно две и по године. Дословце активан: формирао је шампионску екипу, пронашао Мореиру, Жуку, Дијару, касније и Клеа, а на крају још опростио клубу дуг од пола милиона евра! Мада је званична верзија разлаза подведена под „споразумни раскид”, јавна је тајна да су Иван Томић и челници размимоилазили по више питања и да је сарадња била неодржива.
Пре Петрића и Томића, Партизан је остао и без Зорана Мирковића. Издржао је на позицији потпредседнка годину дана, а по одласку посебно апострофирао председника.
– Отишао сам незадовољан начином на који Драган Ђурић води клуб. Он је највећи кривац. Бојим се да тај човек не доведе Партизан на руб егзистенције – поручио је Бата Мирковић у октобру 2009.
Петрић, Томић и Мирковић су данас посвећени приватном бизнису и нико од њих није касније добио понуду да преузме функције у некој другој средини или репрезентацији.
Повлачење из спорта се може очекивати и од свеже смењеног директора Младена Крстајића, који је поручио:
– Ни под којим условима се не враћам у Партизан!
Две везане дупле круне нису биле довољно јак разлог да управа црно–белих настави сарадњу са Славишом Јокановићем. Тренеру почетнику замерени су неуспеси на међународној сцени, нула у групној фази Лиге Европе (члан УО Драгољуб Вукадиновић тражио смену) и крах у квалификацијама за Лигу шампиона (против Апоела), коју према оцени фудбалске владе у Хумској није спасио ни пласман у друго по квалитету такмичење УЕФА.
Јокановић данас одмара у Мадриду, али зато његов наследник Горан Стевановић једини од седморице отписаних има посао. Контрадикторно делује податак да освајач две дупле круне није хтео (или желео) нови ангажман, а човек коме је уручен отказ после првог пораза постане селектор Гане и дели лекције чак и јаким Европљанима. Једина је невоља што српски фудбал од тога нема користи, већ су Африканци добили стратега за којег верују да ће их одвести на Мондијал у Бразил.
Партизан ће остати и без Александра Станојевића. Кад се врати са одмора и саопшти да се солидарише са Младеном Крстајићем управа ће му вероватно заборавити да је у скоро безизлазној ситуацији освојио титулу, увео тим у Лигу шампиона са свега 30.000 евра уложених у појачања, а онда освојио дуплу круну и створио услове за њену одбрану.
На крају, као везивно ткиво остаје констатација да су црно–бели брзо потрошили своје асове. Неки од њих су одлазили господски, уз манире какви су их красили на терену, неки без речи замерке, а неки нападајући управу и председника директно.
После свега питање се само наметнуло: Да ли баш нико од њих седморице није био довољно добар да остане у Партизану макар мало дуже?
ОТИШЛИ ВАРГА И РАШОВИЋ
Ситуација из Партизана очигледно се одразила и на Телеоптик.
У прилог том уверењу податак да су клупу „оптичара” за последњих 12 месеци напустили Звонко Варга (јавили му ноћ пред прозивку да на њу не долази) и Вук Рашовић (солидарисао се са Младеном Крстајићем и Александром Станојевићем), такође два бивша играча Партизана.
