Стварно дивно поподне и вече на ,,ЈНА,,...
Да почнем од градитеља нашег прелепог стадиона, стварно, свака им част - данас сам после дужег времена отишао на ,,Запад,, и то на ,,вр',, ,,Запада,, - па кад погледаш одозго видиш куполу цркве поред стадиона, па Храм Св.Саве, Западну капију Београда...као да је цео Београд некако сливен са тим нашим стадионом (а и обрнуто)...није баш случајно што некада нису грађени ти кровови и покривања...овако ти је све у неким сливањима и преливањима, као ,,надохват руке,, - и архитектура и град, и фудбал и историја, и успомене, и сећања...и закони природе, и закони живота...све ти се то некако ,,везује,, једно уз друго...
(Ипак, хвала ти, кишо, што си нас вечерас поштедела!)
А кад погледаш доле, а оно, трава мека ,,к'о душа,, - преглед игре изванредан...
Колико је то само различито од појединих ,,пашњака и ораница,, који постоје у нашој лиги, и, колико је само наш стадион (иако већ толико стар) лепши од тамо неког, нешто новијег (и колико се игра боље види када си на овом нашем)...
Онда на ред долази, све оно унутра, у стадиону, наше гробарско ,,шаренило и анархија,,...ем нас има свакаквих, ем смо подељени на навијачке и ненавијачке групе...
Од маторих Гробара у мојој близини који ме подсетише на стару паролу - ,,Панк-Партизан-тероризам,, па до ,,младаца,, из ,,ЈНА,, који праше ли праше, и то чак и добрим делом другог полувремена!
О, да ли је икада таквог нечег било на неком фудбалском стадиону?!
Ови праше једно, Гробари са Југа некад са њима нешто исто, некад и не, Забрањени опет нешто своје...
Јесмо мало више разједињени и ,,анархични,, али...то већ спада у домен неке ,,гробарске филозофије,, да ипак свако од нас - мисли својом главом...
Осим глава, имало је ту да се види и још понечега, неке играчице и промотерке пре почетка утакмице, па онда навијачке заставе (али не неке ,,стерилне,, него праве правцате и аутентичне!), и дечица на терену и на трибинама, додела пехара, папирићи који лете све до врха стадиона, па ето, мало и гужве и пендречења по ,,Северу,,...
И ја се такође надам да ,,Северњаци,, нису озбиљније повредили некога са тим што су бацили на ,,Запад,,?!
И тако, иако смо ,,зверали,, погледима на све стране, иамло је шта да се види и на терену...
Пет комада није за потцењивање, никада!
Наравно, гледајући наше играче, морало је ту бити и мало сете, стално сам размишљао, кога ли ћемо гледати следеће сезоне у нашем дресу, а кога не?
За време утакмице, у џепу ми је била и књига ,,Моца,, коју ми је неки човек продао пре утакмице, доле код наших благајни, изнад Аутокоманде...
Опет прилика да навиру нека стара сећања, и то не само из Моциног периода...
Да се не ,,расплинем,, у све и свашта, нешто ипак морам да упоредим - јесте да се садашњи фудбал разликује од фудбала из Моциних уметничких дана, али - ипак ми је јако драго, што Партизанова фудбалска школа и даље производи момке, за које лопта није никаква тајна, и који с њом могу доста тога - погледајте рецимо Зекино ,,заламање,, противника и пречку, па онда израђени Џигијев шут код његовог гола, чак и тако (у ногама) технички обученог играча, као што је Шћепа, иако је баш висок младић...
Нема шта, Партизан, иако није у висинама где је некада био - УВЕК ТЕЖИ ИГРИ и тежи томе да производи играче који ЗНАЈУ ДА ИГРАЈУ ФУДБАЛ!
Вукчевић, Јоветић, Љајић, Марковић, Митровић, Јојић, Нинковић...
Нико од њих није ,,дрво,, о које лопта само може да се одбије, свако од њих, увек има неки план и шта би и како би нешто са том лоптом!
И, на крају...вечерас сам, Хвала Богу, после дуууууго времена, опет закорачио на траву нашег Храма фудбала, ето, то ми се десило трећи пут у животу, а мом сину је то вечерас био први пут, то је ствар која се не заборавља, и много ми је драго због њега, да је и он доживео оно што ја већ јесам, и да смо заједно били доле!
Није у животу баш сваки дан за радовање, па, ето, кад наиђе неки овакав, треба га искористити и запамтити!
Клекнуо сам доле, у шеснаестерцу ка ,,Југу,, прекрстио се, пољубио траву - колико ли сам само пута гледао догађања и гужве у том простору, и колико ме пута Партизан обрадовао головима које је ту давао (ил' постизавао)...
Хвала ти, хвала ти, Црно-бела љубави, што би се рекло!