Мени то играње упркос свему има смисла само ако се и победи. У супротном све се заборавља и брише, ко је био у каквој позицији, да ли је било правде или не, све то постане неважно. Пише се нова статистика, доцртава се нова звездица и опевава величанствена супериорност ђубрета из Железника. А ми, ми смо послужили сврси.
Ложим се и ја на 3 на 5, партизански дух, бијемо изгубљене битке и сл. али овде су ствари отишле предалеко у односу на неко здраворазумско фаворизовање.
Залуд сва прича и херојство, ако буду нашли за сходно да им треба тај трофеј, или да нама никако не треба, урадиће шта треба да то тако и буде. И наравно кад то кажем не мислим ни прво ни једино на кошарку. У то немам више ни мало сумње.
Може Џиле да се претвори у Гандалфа белог и ови момци да одиграју партије живота, али неће помоћи.
Генерално и за фудбал и за кошарку и где још треба, стање налаже да се једино може одговорити скандализовањем такмичења.
Ово да изигравамо примерне, послушне поданике, помало кмечимо и гунђамо, а у ствари носимо траку око руке и смемо да се врзмамо само унутар гета којим је омеђено пуко преживљавање и таворење, од тога нема никакве користи.
Али нема везе шта ми овде причамо. Они који воде Партизан морају имати врло јасну представу куда, шта и како, па да на основу тога и преузимамо ове или оне потезе.
Ако и пристанемо да се такмичимо у овој спрдњи, онда то мора повлачити неку добру последицу по клуб без обзира на исход такмичења, а не да буде пуко послушништво јер нам се нема куд, или зато што одлуке доноси неко други, а не онај ко је номинално главни.
Просто иду дани када ће морати да се пресече око неких ствари и када ће штошта бити врло видљиво и јасно.
Неће бити више простора за комоцију живљења ниског интезитета из ове сезоне.