Oplenac
Retired witch Hunter
- Учлањен(а)
- 08.07.2014
- Порука
- 5.926
- Reaction score
- 26.722
@kujblo70 Pa gde nadje mene za analizu, bas nisam ljubitelj te taktikeAli ajde argumentovano da objasnim
Prvo ono sto je bitno reci jeste da formacija ne igra ulogu kako ce tim igrati, ofanzivno ili defanzivno.
Na to utice filozofija igre trenera i nacin na koji priprema igru na treninzima. Cak ni recimo ako jedan tim poseduje vise ofanzivnih igraca (spiceva recimo) nego drugi tim ne znaci da ce taj tim biti ofanzivniji, jer danas se toliko unapredila igra da ofanziva pocinje od golmana a defanziva od napadaca. Sto znaci da sve linije tima moraju ucestvovati u igri. To dovodi do toga da cesto cujemo ma ubaci jos 2 spica da budemo ofanzivniji, u realnosti u stvari moze dovesti do toga da tim izgubi pokretljivost (presing) i sposobnost da kroz posed napadne protivnika, sto rezultira igrom koja moze izgledati manje konkretna nego da se igralo recimo sa jednim spicem (bez kvalitetnog presinga i poseda nema organizovanog napada).
Ono na sta formacija u nekoj meri moze uticati jeste da li se moze sprovesti igra na posed ili direktna igra i od cega to zavisi. Objasnicu u nastavku i zasto, krenucu od defanzivnije varijante 3-5-2 (ofanzivnija je 3-4-3).
Погледајте прилог 10308
3-5-2
Da bi se u danasnjem fudbalu uspostavila dominacija u posedu, a to znaci da se kroz posed dodje do sanse protiv pozicione igre protivnika, potrebno je imati sto vise igraca efikasnih u polju (u top klubovima se tezi da to budu svih 11 igraca).
Kada pogledamo formaciju, prvo sto se uoci jeste da je formacija sa tri stopera. U odnosu na druge formacije sa 4 u odbrani (2 stopera) odmah se da zakljuciti da u ovoj formaciji postoji jedan stoper vise ili drugacije receno jedan manje igrac u polju (jos ako se uz to doda da su uglavnom stoperi najslabije tehnicki potkovani igraci). To predstavlja veliki problem da se uspostavi dominacija u posedu. Zbog toga velika vecina ekipa (da ne kazem sve) koja igra u ovoj formaciji igra direktan fudbal ili preovladava direktan fudbal u odnosu na posed. Najveci broj prilika ove ekipe prave iz dugih lopti iza ledja odbrani, iz tranzicije, nakon dugih lopti osvajanje second ball lopti i pokretanje polukontri, iz kontre, iz prekida itd Ono sto je zajednicko za maltene sve ekipe (sa ovom formacijom) jeste da jako tesko stvaraju sanse na postavljenu pozicionu odbranu, i da tesko uspostavljaju dominaciju u efikasnom posedu.
I to je najveci razlog zasto nisam ljubitelj ove formacije.
Druga stvar koja je zanimljiva jeste da je kod ove formacije kretnja i promena pozicija igraca u polju svedena na minimum. Dosta je rigidna formacija, staticna (izuzev 2 napadaca i eventualno jednog veznog). Kretnje igraca i kratkorocne promene pozicija dovode do situacije da se stvara visak i opet dolazimo do termina DOMINACIJA U POSEDU. Ovo je jos jedan razlog zasto je tesko doci do dominacije u posedu u ovoj formaciji.
Ono sto je veoma pozitivno jeste da koliko su ogranicena kretanja vecini igraca, toliko je dopustena napadacima. Oni bukvalno imaju svu sloboddu kretanja da dodju u situaciju i da kreiraju, centriraju, sutiraju na gol.
Konkretno kada se radi o formaciji 3-5-2 (ili bilo kojoj drugoj varijanti ove formacije) jako je bitno reci da ovi bocni igraci u stvari predstavljaju wing-back-a, odnosno ofanzivnog beka a ne krilo. U nekim situacijama mogu igrati svestrana krila (primer Kostic u Ajntrahtu, Milner) koja su takticki potkovana (polivalentna
Ono sto ova formacija najvise donosi jeste stabilnost. Zasto? Za pocetak da kazem da se najveci procenat golova danas u svetu postize iz tranzicije. U danasnje vreme se do tranzicije najlakse dolazi ako se iznudi greska (presingom) u opasnoj zoni (zona protivnickog stopera ili zadnjeg veznog) ili nakon osvajanja second ball lopti. Kada imate jednog vise stopera to znaci da imate jednog osiguraca vise koji je spreman da spreci tranziciju i donese stabilnost ekipi.
Ukratko ova formacija odnosi jednog igraca u polju, tesko se uspostavlja dominacija u posedu, teze se sabija protivnik u 16m, teze se resavaju bunkeri, ali donosi jednog osiguraca vise, donosi stabilnost i crvstinu ekipi. Po meni najvise lezi ekipama iz sredine tabele a nikako ekipama koje moraju u kontinuitetu da pobedjuju. Svakako da moze biti ofanzivna i efikadna (primer Konte u PL) ali je jako jednosmerna u pozicionom napadu (a i retkost je da se pobedjuje u kontinuitetu).
Погледајте прилог 10309
3-4-3
Ovo je malo drugacija varijanta formacije sa tri stopera, ali opet sadrzi ofanzivne bekove i u ovoj varijanti i krila.Ako uzmemo u obzir da su krilni i ofanzivni igraci bolji u 1 na 1 situacijama od veznih igraca, mozemo zakljuciti da se kroz ovu formaciji insistira na boljoj igri 1 na 1, prodornijoj igri ali manje stabilnoj i manje cvrstoj u odnosu na 3-5-2.
Takodje u 3-5-2 formaciji ova dva napadaca vise napadaju po dubini, dok u 3-4-3 ova 3 napadaca vise sire igru. U zavisnosti od toga kako zelis napasti protivnika, da li mu rasiritu odbranu ili ga napadati po dubini odabraces efikasniju formaciju (ili na osnovu profila igraca koje imas).
Погледајте прилог 10310
4-2-3-1
Ova nasa, Bata Djorina
Veoma je fleksibilna i mogu se praviti hiljade varijacija ove formacije. Ono sto donosi jeste veliku fleksibilnost. U kom smislu? Ako je potrebno napadati po dubini ofanzivni vezni ima vise napadackih zadataka i postaje poluspic, postaje 4-4-2. Ako je potreban jedan igrac vise u polju da bi se uspostavila dominacija u posedu, ofanzivni se spusta medju vezne igrace. Ako je jedno krilo gol igrac, postaje poluspic a njegovu stranu krpi bek (u tom slucaju wing-back).
Ono sto je bitna razlika u odnosu na 3-5-2 jeste da se igra sa 4 pozadi (2 stopera) i da u odnosu na tu formaciju imamo jednog igraca vise u polju (vezni). Mnogo je lakse uspostaviti dominaciju u posedu i lakse stvoriti sansu na postavljenu odbranu. Takodje taj vezni igrac je jos jedan bonus igrac u presingu (uglavnom ga igraju visoko vezni i ofanzivni igraci) i omogucava ekipi da izadje i pritisne protivnika visoko. Sa druge strane manje je stabilna u odnosu na 3-5-2 i svaka greska u opasnoj zoni (ne samo greska, uopste tranzicija) je mnogo opasnija po gol.
Ova formacija je najbolja za ekipe koje ne mogu da priuste krilne gol igrace i kompletne centralne vezne (danas je takvih igraca malo i veoma su skupi, na nasem nivou ih ni nema). Zato je u formaciji jedan vise ofanzivni igrac (ofanzivni vezni) da bi ekipa bila opasnija po gol protivnika.
Konkretno za nasu ekipu, posto ne mozemo da priustimo da u ekipi uvek imamo krila kao Leonardo, Zivkovic, Katai (gol igraci), potreban je dodatni ofanzivni igrac koji moze da ugrozi gol (Lazovic, Suma, mozemo tu staviti i Leonarda opet).
Veliki problem ove formacije je sprovesti u delo na top nivou. 4 ofanzivna igraca je previse protiv top klubova koji igraju ubitacan presing. Previse igraca u ofanzivnoj liniji tima dovodi do toga da ako protivnicka ekipa ima ubitacan presing, da ima jednog osiguraca manje nego u 4-3-3 formaciji i svaka izgubljena lopta na sredini moze biti kobna. Na top nivou ove godine je to igrao samo Bayern, i to zbog Mullera. Posto je poznat kao neko ko nema definisanu poziciju, on je igrao po formaciji ofanzivnog veznog a rolu Raumdeuter (slobodna rola- trazi postor). Medjutim najveci problem je bio kako resiti protivnicki presing i ne gubiti loptu u opasnoj zoni. Resenje = Tiago Alkantara, trenutno najbolji igrac na svetu na malom prostoru i u resavanju visokog presinga. U finalu protiv PSZ svaki visoki presing PSZ je resavao sa lakocom i doveo do toga da prilicno jednostavno iznesu loptu do ofanzivnih igraca. Jos jedna stvar je bitna a to je da su najbolja trkacka ekipa na svetu, pa su velikom agresivnoscu i sa puno trcanja (Davis,Alaba,Kimih, Gorecka,Gnabri,Perisic) nadomestili tu prazninu u defanzivi zbog 4 ofanzivna igraca.
I za kraj, ona koju najvise preferiram
Погледајте прилог 10311
4-3-3
Formacija koja nudi jos vise stabilnosti i fleksibilnosti nego 4-2-3-1
Da bi se efikasno realizovala zahteva vrhunski popunjen roster, da centralni vezni budu kompletni igraci, i da bar 2/3 ofanzivnih igraca budu izrazito ofanzivni - gol igraci.
Nudi jednog igraca vise u sredini u odnosu na 4-2-3-1, jedan vise igrac za resavanje protivnickog presinga, igrac vise da bi se lakse uspostavila dominacija u posedu, jedan osigurac vise u odbrani.
Ta dva vezna (treci je defanzivni vezni) igraca po potrebi mogu biti defanzivni i nuditi pomoc defanzivnom veznom, a po potrebi mogu biti i ofanzivni i nuditi pomoc napadacima. Ukoliko nisu kompletni igraci da mogu da iznezu u oba smera igru, dobija se disbalans. Ako recimo ne mogu ofanzivno da iznesu igru, ekipa u ovoj formaciji moze izgledati kao da ne moze da stvori sansu ni protiv najlosije ekipe u ligi. Sa druge strane ako ekipa poseduje u ofanzivi gol igrace i kompletne vezne igrace, onda ce biti ubitacna ekipa koja je spremna svima da da gol i veoma tesko da primi.
Vecina top timova igra u ovoj formaciji - City, Liverpul, Barselona, PSZ, Real itd
Da bi nas Partizan zaigrao u ovoj formaciji i efikasno resavao male utakmice, za pocetak pored kvalitetne igre su potrebni kompletni igraci, odnosno da u ofanzivi imamo recimo : Leonardo, Rikardo, Zivkovic (svako sposoban da jednim potezom resava mec)
a na sredini recimo: Zdjelar/Everton (DM) , Jojic i Natho (da budu kompletni igraci za nase uslove, doduse Zdjelar/Everton i Jojic bi morali i da krpe malo defanzivi Natha).
Posto nas Partizan nikad nije imao kompletan tim, nego ga uvek krpi, idealna formacija za nas je 4-2-3-1/4-4-2 jer bi tog igraca vise u ofanzivnom delu (a osiguraca manje) mogli da istrpimo u nasoj ligi zbog velike razlike u kvalitet (ne samo individualno tehnickom nego i u fizickom kvalitetu).
Eto, to bi bilo to
Ovo je otprilike najduzi post koji sam procitao od kada sam na forumu
, ali mi nije zao. Sjajna analiza!
