Želimir „Željko“ Obradović

  • Зачетник теме zive
  • Датум покретања

Braindead

Početnik
Учлањен(а)
03.10.2020
Порука
120
Локација
Beograd
Željko je bio gost, na nekoj tribini, pretpostavljam na poziv Đokovića, bila je pristuna i Sonja Vasić, uglavnom...obratite pažnju šta je pričao od 58 minuta a posebno šta će reći na 59:38.

 

Spalding

Grobarčina
Учлањен(а)
30.06.2019
Порука
1.431
Локација
Novi Sad
Mene fascinira ovaj pristup da je tražio paihološki profil igrača /svi smo negde znali šta to podrazumeva ali mi nije palo napamet NIŠTA od onoga što je nabrojao/.

1. Kako reaguje na bol?;
2. Kako reaguje na povredu?;
3. Kako reaguje na provokaciju?;
4 Kako reaguje na individualnu kritiku a kako na kolektivnu kritiku?...

Ko zna šta nam sve još nije rekao!? Oduševljen sam! I posle se neko pita zašto je ovaj dobio 2 a onaj drugi 22 minuta! Bem ti sunce, pa ne da smo miljama udaljeni od "znanja" i "prava na kritiku" nego braćo, POJMA NEMAMO!
 

Spalding

Grobarčina
Учлањен(а)
30.06.2019
Порука
1.431
Локација
Novi Sad
Ja, ljudi moji, sedela danas u kafiću sto do Želimira!!!
I tako sam ponosna na sebe što ga nisam smarala da mu zahvaljujem što je tu gde jeste!
U Partizanu, ne u kafiću :buhaha
Ne bih izdržao majke mi! Poslao bi mu piće sa ceduljom "Sve za ljubav, sve za Partizan"... A svakako čoveka ne bih smarao za stolom! /jbg morao bih bar nekako da odreagujem/ :D
 

ђедВук

Grobarčina
Учлањен(а)
01.07.2014
Порука
1.887
... Velika ljubav prema pozorištu traje dugo, a vežem je za višedecenijsko drugovanje sa Bogdanom Diklićem, kasnije i sa mlađom generacijom, posebno Banetom (Branislavom) Trifunovićem, a pre toga sa njegovim starijim bratom Sergejom. Još iz mojih igračkih dana, uz uticaj Dikija, kum Sava i moja malenkost, svaki slobodan trenutak bi „trošili“ na predstave. Ni sada me to ne pušta, ali ponekad, zbog treninga ili utakmica, ne stignem na premijeru. Onda je to prvo sledeće izdanje. Ono što je najsvežije, oduševila me predstava „Pristanak“, Ateljea 212. Ne samo zbog pozorišnih kvaliteta, nego sam izašao fasciniran koncentracijom glumačkog ansambla, a prilično traje... Obožavam pozorište, ono me relaksira i tera na razmišljanje. Baš sam pre nekoliko dana, a nije prvi put, pričao sam sa Diklićem sa sličnostima naših poslova. Probe su kao trening, a predstava utakmica...
Eto ti ga sad...

Dule je igrače terao da čitaju, Žoc će ih terati u pozorište... Na vidiku je novo uništavanje srBske košarke... i kome smeta jaka Srbija? :D
 
Top