Dragan Mance - njegova duša lebdi nad jugom

[ђедВук]

Jedan od najtuznijih dana u mom zivotu bese taj 3.9.1985. Ali i jedan od najznacajnijih, jer sam tada video kolika su cigani govna...

Sećam se kad majstor zabije golčinu na severu okret i 100 metara trk prema starom Jugu i baca se na kolena sa podignutim rukama
Danas manekenčići trče u zagrljaj treneru,menadžeru....

Dve velike istine...

I danas pamtim ta njegova klizanja na kolenima i danas se, nažalost, sećam trenutka kada su mi to kao klincu saopštile neke komšije. Kao u nekom lošem filmu i kao predznak vremena koje će doći jedan matori deda firmaš i jedan ganci, a ja klinac od nepunih 13 godina nisam hteo da im verujem...

I onda, nakon svega, još i cigansko likovanje na narednim derbi mečevima. Svaki oštriji start posle kojeg bi naš igrač ostao na zemlji pratili bi sa ''zove te Mance!'' :evil:

Narednu sezonu smo igrali sa postavom bez broja 9. Bilo je velikih napadača i nakon njega, ali da je neke pravde, tu devetku nikada niko više ne bi poneo... Bio je jedan i jedini, veliki i najveći...

 

[Goran Tomić]

Да, једно време нико није носио Мацеову ,,деветку,,...
А први који ју је обукао, колико се ја сећам је - Милко Ђуровски...

Нећемо сад овде никако о теми преласка оданде овамо, а што се тиче те ,,деветке,,...Манце и Милко су се свакако познавали, а у некој мери (ја сад не знам и коликој) можда и дружили (бар негде или понекад), па је наводно, после трагедије, Милко рекао (или обећао) да ће доћи у Партизан и обући Манцеов дрес - и то као неки знак поштовања према Манцеу, свакако...

Да ли је то о дресу само урбана фудбалска легенда, или је стварно било тако, или нешто слично, нек исправи онај ко боље зна...
У старим прашњавим новинама из тог времена, можда је тако нешто негде писало...или можда није...не могу да тврдим без неког опипљивијег доказа...

Било како било тај дрес љубимца Партизановог Југа, ,,деветку,, Партизана, обукао је један екстра квалитетан фудбалер...и какав год да је био у неким другим сегментима, много велики фудбалер је био, неоспорно...
Ако је тог обећања не само о преласку у Партизан него још и о ношењу Манцеове ,,деветке,, стварно било, онда је Милко то обећање испунио...

А онда је једног дана у свлачионици ,,луди,, Милко рекао скромном Вокрију, еј, ај ти мени дај ,,десетку,, ево теби ,,деветке,,...и вредни Вокри му је дао оно што овај жели, јер њему није било толико битно да ли му је број на леђима овај или онај, он је увек само радио свој посао до максимума, најбоље што може и уме...
А Милко? Е, он је сад желео да буде мало и ,,десетка,, Партизана...а после је био и капитен...

Праштајте за скретање у оф, али мислим да је било занимљиво писати мало и о Манцеовој ,,деветки,, многи знају, неки можда не знају...
А видите, овде се већ дотичемо и теме о симболици тих бројева на дресу Партизана...некоме је ,,десетка,, Моца, некоме ,,деветка,, Манце...па не воле када се ти бројеви ,,арче,, и дају неким безвезњацима...
За сва времена је 22 Саша Илић, како би вама који га цените било да се то после да неком шалабајзеру...?

Јесу неке ствари мање или више битне, али НИЈЕ СВЕЈЕДНО...чак и то ко који број на дресу узима, добија, носи...
Никако није свеједно...

 

[STOOOLEEE]

Ni 32 godine koje su prošle kao tren, neće izbrisati sećanje na idola moje mladosti.

Dragane večno ćeš biti u našim srcima , u našim mislima..

I pre i posle je bilo dobrih igrača ali niko nikada u Grobarska srca neće ući kao Dragan Mance..

LEGENDA ŽIVI 9..

 

[_Shone_]

Ne znam da li je bilo predloga na tu temu do sada, ne samo na forumu ovde nego generalno, nisam bar ja nigde nacuo ni u medijima.

Da se uradi replika tadasnjeg dresa sa njegovim brojem 9 i prezimenom i postavi negde na stadionu ili na juznoj tribini iznad semafora. Legenda kao on to sigurno zasluzuje.

 

[Zillgian]

Jebote, svaki put kad gledam Radanovića kako plače poslije gola Prištini malo mi fali da i ja pustim suzu. Počivaj u miru Dragane.

 

[Saša Aleks]

Да, једно време нико није носио Мацеову ,,деветку,,...
А први који ју је обукао, колико се ја сећам је - Милко Ђуровски...

Нећемо сад овде никако о теми преласка оданде овамо, а што се тиче те ,,деветке,,...Манце и Милко су се свакако познавали, а у некој мери (ја сад не знам и коликој) можда и дружили (бар негде или понекад), па је наводно, после трагедије, Милко рекао (или обећао) да ће доћи у Партизан и обући Манцеов дрес - и то као неки знак поштовања према Манцеу, свакако...

Да ли је то о дресу само урбана фудбалска легенда, или је стварно било тако, или нешто слично, нек исправи онај ко боље зна...
У старим прашњавим новинама из тог времена, можда је тако нешто негде писало...или можда није...не могу да тврдим без неког опипљивијег доказа...

Било како било тај дрес љубимца Партизановог Југа, ,,деветку,, Партизана, обукао је један екстра квалитетан фудбалер...и какав год да је био у неким другим сегментима, много велики фудбалер је био, неоспорно...
Ако је тог обећања не само о преласку у Партизан него још и о ношењу Манцеове ,,деветке,, стварно било, онда је Милко то обећање испунио...

А онда је једног дана у свлачионици ,,луди,, Милко рекао скромном Вокрију, еј, ај ти мени дај ,,десетку,, ево теби ,,деветке,,...и вредни Вокри му је дао оно што овај жели, јер њему није било толико битно да ли му је број на леђима овај или онај, он је увек само радио свој посао до максимума, најбоље што може и уме...
А Милко? Е, он је сад желео да буде мало и ,,десетка,, Партизана...а после је био и капитен...

Праштајте за скретање у оф, али мислим да је било занимљиво писати мало и о Манцеовој ,,деветки,, многи знају, неки можда не знају...
А видите, овде се већ дотичемо и теме о симболици тих бројева на дресу Партизана...некоме је ,,десетка,, Моца, некоме ,,деветка,, Манце...па не воле када се ти бројеви ,,арче,, и дају неким безвезњацима...
За сва времена је 22 Саша Илић, како би вама који га цените било да се то после да неком шалабајзеру...?

Јесу неке ствари мање или више битне, али НИЈЕ СВЕЈЕДНО...чак и то ко који број на дресу узима, добија, носи...
Никако није свеједно...

Posle Draganove pogibije naši su uputili zahtev FSJ -u , takmičarskoj komisiji da se Manceova devetka, ne koristi, ovi su to usvojili do kraja jesenjeg dela prvenstva,pa je Varga nosio broj 14., a u prolećnom delu je Varga preuzeo devetku.A onda je Milko u leto 1986. prilikom dolaska u klub tražio devetku, baš iz pijeteta prema Manceu i nosio je u prvih 5, 6 kola.
Bila je i ona slika u Tempu gde Milko plače na sahrani a ispod toga tekst "E moj Dragane".

 

[Mare grobar]

Jos uvek cuvam taj Tempo.

Pocivaj u miru majstore.

 

[Goran Tomić]

Posle Draganove pogibije naši su uputili zahtev FSJ -u , takmičarskoj komisiji da se Manceova devetka, ne koristi, ovi su to usvojili do kraja jesenjeg dela prvenstva,pa je Varga nosio broj 14., a u prolećnom delu je Varga preuzeo devetku.
...

Саша, хвала на исправци!

Ето, баш сам се неким случајем видео са тим Варгом 2.септембра, па онда 3.септембра годишњица Манцеове смрти...
...између свега тога та утакмица са Мачвом (без доброг дела наших првотимаца) и тај транспарент дела Гробара...

...И некако баш нека дуга пауза без неке Партизанове утакмице на ЈНА (са публиком)...
Много повода за размишљање о свему и свачему...и пуно времена за то размкишљање....и о тој Манцеовој генерацији, о томе како се некада играло, и о томе како су тада навијачи пратили Партизан и његовде играче...а како је то све сада...

Свет је онда био доста другачији...без инстаграма, интернета...без тог непрекидног бомбардовања информацијама о свакој ситници...били смо тада фокусирани на битне а не на пратеће појаве...а на информације смо чекали да се појаве - понекад. (лист Темпо, где си могао да видиш понеку фотографију у боји Партизанових фудбалера, излазио једном недељно, ТВ преноса Партизанових утакмица било тек понекад, итд...)

Тако било некад...каква разлика у односу на овај 21.век...

 

[Dr Mo]

Otiš'o si Dragane, ostala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa juga!

Dragan Mance, Leganda živi...

 

[rasimPFC]

Hvala ti Dragane za sve! Nikad te necemo zaboraviti!!!
LEGENDA ZIVI!

 

[Парни ваљак]

Сваког трећега тог септембра,
Сећамо се нашега Драгана,
Тог великог голгетера,
Голгетера из Земуна,

Он гол давао је,
Кад је хтео,
Нико њему,
Ништа није смео,

Све је имо тај Драган славни,
Сваки Гробар име њему памти,
Голови његови и сада се злате,

Али судба клета таква њему беше,
Оде Драган оста нама туга,
Још ми жалост ово срце слама,
Кад се сетим сада њега.

 

[Centurion]

U vremenu ovom, sivom i mučnom, kada je mnogo toga vezanog za FK Partizan u lošem stanju, srozano, gotovo obesmišljeno, kada nam nažalost malo toga uliva nadu, jedna od retkih stvari koja nama Grobarima daje snagu, budi inat, održava prkos, je sećanje na Dragana...
Sećanje na njegovu beskompromisnu borbu, na njegovu bezgranično zalaganje u svetom dresu...
To će uvek biti bezvremeni motiv za svakog od nas...

Legendo, ovog dana za nas vreme uvek stane...
Nikad prežaljen, nikad zaboravljen...
Zauvek uzor Ljubavi prema Partizanu za sve nas...

 

[PFChampion]

Na danasnji dan je rodjena legenda......

Vratices se Dragane prestace ta tuga, rodices se opet u vremena druga....

 

[Tano]

Legenda živi!

 

[Filip998]

34 godine od smrti nikada prezaljenog idola.. Retko koji fudbaler uspe da bude idol klincima koji nisu imali prilike ni da ga gledaju, Dragan Mance je za mene jedan od retkih.
Legenda zivi!

Uvek se najezim na ovo: "Kakav pogodak Dragana Mancea!"

 

[zokizvrk]

Iako sam imao četiri godine tada, sećam se toga jutra. Ćale me je odveo na mesto pogibije, sećam se velikog broja ljudi i delova automobila okolo. I dan danas svaki put kada prođem ispod tog nadvožnjaka, a prolazim gotovo svakodnevno, zatrubim u čast Dragana. Dokle god je Partizana i Partizanovaca živiš i živećeš

 

[kujblo70]

Svakog treceg.. ista prica.. pogledam mu taj lik dres, radovanje, gol Radanovica.. suze makar dve.. otpevam u sebi Otiso si Dragane.. zamislim da se stadion zove “ Dragana Mancea”. “Hram Dragana Mancea” makar tribina, juzna.. i onda se setim kako se nekad bezmalo svaku tekmu zapevalo makar 1put “Draaaagan Mance... pa cak i 1994,95,96 siguran sam! kad se sad pevalo.. a da nije septembar?
Zato smo tu gde jesmo! Oprosti nam Mance..

 

[Oplenac]

Prva utakmica na koju me otac vodio je Partizan-Pristina pocetkom 85 godine.
To mi je bila nagrada i odrzano obecanje za odličan uspeh u prvom polugodistu prvog razreda osnovne sa svim peticama.
Dozivljaj je bio kompletan, prvi put na JNA, sal crno beli od 2 metra, vunena kapa Partizan, prvi put ponosan jer sam uradio nesto vredno cim me je otac vodio na tekmu, i pobeda od 2:0. Oba pogotka Mance. Slava ti Dragane.

 

[Zalosna Sova]

Kao neko ko je imao priliku da gleda Mancea i uzivo,da kazem i ja nesto na danasnji dan,mada je dosta receno i u dokumentarnom filmu,i u secanjima njegovih saigraca.Njegova smrt me je kao decaka i partizanovca mnogo potresla.Imao je Partizan u istoriji naravno i mnogo boljih igraca,ali cini mi se da je njegova popularnost nadmasila sve.Igrao je u prvoj polovini osamdesetih,kad je sportska scena ,kao i rok pop cena bujala u SFRJ.A on je nekako bio olicenje oba,pop i sportska ikona u jednom.Razlicit od drugih,i to ne samo po radovanju posle golova koje je bilo razlicito od dotadasnjih,neko i po svemu drugom.Neka mu je vecna slava.

 

[Tano]