Утакмица од недеље, па затим ова од данас, још једном су нас увериле да овај тим као једину ,,константу,, - има те своје наизменичне успоне и падове...
Финале домаћег купа нас је уверило да ове сезоне нећемо освојити баш све - како смо то помислили на њеном почетку...
Ипак...
Ми смо и даље ,,у игри,, за све остале трофеје што је добро...
А колико је добро...видећемо на крају сезоне кад будемо ,,пребројали,, шта смо све освојили а шта нисмо...
У Евролигу ћемо ваљда ући овако или онако, па ко ће им тамо играти ако не ми, кад су већ Русе избацили?
Али...
Играчи као да не схватају да се у КК Партизану свака утакмица игра као да је то питање живота или смрти.
Ево гледам вечерас Гагића, који је прошао ту неку нашу ,,стару школу,, он је тако вечерас одиграо.
Значи не ради се ту о Евролиги, или Еврокупу, или трофејима, победи или поразу, али...
Неки у нашем дресу као да још увек нису свесни где су дошли и за кога играју...
Бар нису свесни у свакој утакмици!
п.с.
Ред је и да честитамо Чанку (такође наше школе ,,наше горе лист,,) што нас је - за наше добро - ,,вратио на фабричка подешавања,,...његова екипа је очигледно била добро ,,наштелована,, за ово вечерас...имали су све што једна екипа треба да има - онај њихов сипа тројке, ови наши не могу да погоде ни за два, ма ни зицер, а камоли за три...а то нам се баш често понавља...
Што рече неко: Где нестадоше они неки домаћи шутери којих је у прошлости итекако било?!