Glupo mi je da naširoko pišem utiske koje je podelila i većina ovde - Arijanova i Bongina borba, Željkovo energetsko pražnjenje, dobro navijanje, podrška za Studente...
Zato bih malo više redova posvetio ličnom utisku.
Nakon tekme odlazim u lokal koji sad već postaje tradicija. Sedam naspram vrata, da mi ne promakne kada unutra uđe Karaičić (jednom sam ga sreo tu posle utakmice, mislim da je bio Oly, pa sam u fazonu možda dođe opet
). Sinoć nije svraćao. Nakon toga hvatam poslednju šesnaesticu. I dok sam čekao bus priđu mi dva Skandinavca (valjda Finci, ali jedan nosi duks Hamarbija), da pitaju kako da stignu do centra grada.
Već posle par minuta smo počeli priču o sportu i kažu da su bili na utakmici. Inače, sve to vreme ne znaju ni za koga navijam, niti da sam i ja bio na utakmici. I pitam ih kako im se čini.
I likovi u glas (na engleskom naravno): "Brate, bili smo na fudbalskoj utakmici Lige Šampiona ovog jednog kluba i na košarkaškoj utakmici Evrolige drugog kluba. Na fudbalu je bilo onako, OK. Na košarci je bilo NESTVARNO!!!"
Tad sam im pokazao šal ispod jakne i krenula je priča. Likovi nisu mogli da veruju da je ovo bilo otprilike 30-50 posto regularne atmosfere u Areni, i da je sinoć bio dan žalosti pa se nije navijalo. Bukvalno sam ih ubeđivao par minuta i objašnjavao im dok mi nisu poverovali. Ja ne pamtim da sam skoro video nekoga ovako oduševljenog.
Ono što hoću da kažem - mi smo se navikli na ovo!
Navikli smo se da imamo Najbolji Klub na svetu celom! Navikli smo se na Najvećeg na našoj klupi!
Sada već polako počinjemo da se navikavamo na pobede. I još važnije - počinju i igrači! Izgubio se gubitnički mentalitet, izgubio se strah kada se lomi u trećoj i četvrtoj četvrtini. Igrači su počeli da veruju da mogu da pobede svakoga. U Areni apsolutno svakoga, a sada je sve više tuđih dvorišta u kojima smo pokazali da smo mangupi.
To je moj utisak.
Kada smo ovakvi, krivo mi je što nema utakmica svaka 2-3 dana. Ipak, sa druge strane raduje me što je Cibona u nedelju u 5 pa šugavci tek u petak uveče.
Jer to znači puno treninga. A na treninzima je sve više igrača. A kada je tako - kada se puno trenira i kada nas ima na treningu - Trener priprema najlepše utakmice.
Jednu po jednu!
