Prvi put u svojoj istoriji, a i istoriji juga Srbije, Fudbalski Klub Partizan Beograd gostovao je toliko južno.
Mnogi su čekali čitav život da imaju prilike gledati svoj FK blizu svog doma, a mnogi su to doživeli na drugačiji način.
Ko su ti što su to doživeli na drugačiji način?
Odem da kupim kartu u Turističkoj organizaciji Surdulica a tamo me dočeka pitanje: Jel te poslao neko?
Na moj odgovor da nije, dobio sam njihov da karte sačekam tamo negde u nekom redu... da oni ne mogu da mi prodaju. Na izlazu iz zgrade srećem nepoznatu ženu kako na telefonu nekom kaže da ide po karte...
Ah... Ta naša država Srbija...
U tom redu za karte nas 30 čekamo. Kapacitet stadiona je 3000. Ljudi se pobiše ko će pre koga da kupi kartu. Lakat u rebra, guranje žena, dece...
A šta su tek ti ljudi pričali? Ismevaše Partizan samo tako... dižući onaj njihov ciganski klub iznad galaksije i vremena... bilo je mučno i hrabro izdržati sve to. Zašto onda kupuju kartu da gledaju Partizan? A šta je tek pričao jedan čovek, kako će, za godinu dana kada oni dođu na vlast svi moći besplatno da uđu na stadion a ne da kupuju karte... da je Radnik udruženje građana i da će zbog toga svi imati besplatan ulaz, samo da oni dođu na vlast...
Čekam red za kartu i slušam političku propagandu.
Ah... Ta naša država Srbija...
Mogu da kažem da su se ciganski klinci sakupili i išarali grad kako mrze Partizan, lepili epitete Grobarima i slično. Da li su normalni oni?
...
A eto, kada su gostovali cigani, nit je ko dirao njihove, nit su šarani gradovi... a sad... to je to... cigani... oni se time hvale... cigani.
Morao je Partizan da ih uništi juče, morao je.
Пуно хвала за исцрпан и личан извештај са терена...
Ово је оно што ме интересује, подаци од људи који су на лицу места...
Пропаганда је чудо, ја сам згрожен количином мржње према нашем клубу, и толиком острашћеношћу са којом су ривалски навијачи затровани, или чак и стварно убеђени да би они са својим крш тимовима освојили ко зна колико титула да их Толе Лопов није у томе онемогућио...
На сваку вест у медијима о Партизану, слије са на стотине и хиљаде коментара ривалских, који као папагаји сви понављају једно те исто...да су они сјајни и бајни, све по систему циљ оправдава средство, док смо ми само Хрвати, Шиптари, Муслимани, Југословени, што би ваљда требало да значи да смо неки граћани другог реда и да наш клуб треба угасити (на сваки могући начин), или бар преселити из Србије...
Веровали или не, ја чак никад у животу досад нисам ни отишао на сајт њиховог фудбалског клуба, бар да видим како изгледа, а камоли да имам времена и жеље да се нешто качим и препуцавам на било којој вести о њима...
Летос сам због посла био на неким путовањима, и запазио сам да је рецимо у Неготину на десетине њихових графита и парола, а да је сваки (не тако чест) наш графит прежврљан...
У Црној Гори је подоста наших графита, а њихових се нешто и не сећам...
О.к, графит је тек порука на зиду, али и то показује колико су они организовани и сложни у томе да нас утамане на свим пољима...
Играчи Партизана би морали да знају да не играју само за себе, него и за цео клуб, за све навијаче, па чак и за оне који не могу да буду на утакмици...неки срамни порази, киксеви, утакмице, потези, нису само срамота тог дана или вечери, него и срамота за традицију целог клуба, и велика мука, невоља и бол за искрене навијаче Партизана...
Не знам колико су они тога свесни...поготово сад када нам ривали ,,раде о глави,, - није овде питање само једне утакмице или једне титуле, још једном понављам, погледајте амбиције нашег К.К. у протеклих деценију и нешто, а погледајте какве су ове године...
Чувајмо се тога да се и Ф.К.-у не деси исто...
Дакле, морао је јуче Партизан да утиша Сурдулицу, морао је...нека се клубови склањају ривалу, нека их свуда дочекују као своја, а нас свуда ,,на нож,, и као непријатеље - играчи Партизана морају да буду свесни где су и за кога се боре, тешко је, али и буди понос!
Ако им се та опција не свиђа, нек иду у ривалски клуб!
И, децо моја драга, не заборавите и ово: чим нас толико мрзе, они још памте наше победе и њихове поразе, они се нас и даље плаше, ко год да истрчи у нашем дресу и даље је у стању да изазове њихов бес, мржњу и нервозу...а не мислим само на вечитог ривала, овде, у Србији...
Називају нас Хрватима, Муслиманима, Шиптарима, Црногорцима, Југословенима, а ми где год да гостујемо, дочека нас неко ко нас мрзи...нађе се већ неко такав...и тамо где живе Хрвати, Муслимани, Црногорци, Срби...за Југословене нисам сигуран, али рећи ћу вам и ово: децо, браћо, сестре, маторци, мрзе нас јер је и само наше име велико, јер смо нешто, јер нас се и даље плаше, јер се боје да смо јаки, или да ћемо бити и још јачи!
До курца и резултати Кизе Киксера у домаћој лиги и Бабовић који не може да финишира контру коју би и пионир финиширао, и бодовна предност коју би лажни гроф да заокружи на 20 бодова - још увек нас се плаше и још увек стрепе да има неко на клупи или на терену ко може да им ,,запржи чорбу,,!
Е, зато, и ја бих увео казну од 100 евра кад се лопта врати уназад!
Напред, у борбу, у победу, за гол више! Не будимо будале, али не будимо ни кукавице!
И још нешто: поменух разне народе са Балкана, не заборавите да међу свима њима има и неко ко је ако не по вери или нацији, а оно по навијачкој опредељености наш брат, или сестра!
Прочитах негде пре неки дан једно несрећно а тако потресно сећање...у неком од ових прошлих ратова, док су падала артиљеријска зрна, по оној (гледано одавде) другој страни, нађе се неки момак коме ови поред рекоше, ето...твоји Гробари нас гађају...
А он ће на то: ,,мора да су ,,Цигани,, да су Гробари, они нас не би промашили...
Хвала Богу, рата више нема, али кад је тај момак под нашим гранатама сачувао своју навијачку опредељеност, немој да сад ни ми, у миру, и у Мајци Србији, заборављамо наш Партизан...
Шта ко може, нек уради за њега!
Наравно, односи се то и на све земље у окружењу или даље...
Момци и девојке, не заборавите наш Партизан!
Погледајте само које мноштво га мрзи и које мноштво му жели све најгоре... Партизан нема нигог другог осим нас.
banghead:banghead
