Nazalost nije navijanje samo sal stadion kuca
Партизан треба превасходно да се воли, искрено и спонтано а за то је довољно, шал, стадион, кућа.За организовање навијање какво ми познајемо преко 2 деценије, већ није.
Организовано навијање које доводи до сарадње са управама фудбалског и кошаркашког клуба, где је материјални интерес једино битан, навијање које је створило агенцију и агенте, навијање које доводи до прелетања са југа на север и севера на југ, јер битнија је трибина од клуба, навијање које доводи до стварања локал патриотских група и прелетења код истих, навијање где вођа трибине јавно и без имало блама прича како њих не занима утакмица и дешавања на терену јер они имају своју утакмицу, утакмицу где треба направити што бољу бакљаду, избацити пароле по могућству да се римују, певати ради реда, јер битно је рећи да се грмело а колико је то имало утицаја на терен, није битно.Организовано навијање које доводи до међусобних подела, туча и убистава.Последња подела почела у месецима највећих успеха ЈСД Партизан у новијој историји.И док су се неорганизовани искрено радовали свему томе, организовани су водили своју битку.
Организовано навијање које доводи до тога да навијачу другог клуба отвориш лобању, потегнеш на њега нож и утоку.Зашто, јер навија или воли други клуб?А вала и исти клуб.А после тога се позиваш на навијачке кодексе, кодексе којих се не сетиш пре него ли што нечију мајку завијеш у црно.
Навијање које доводи до тога да људи знају ко им је стајао на шипци, ко је кога цинкарио мурији, ко је већи баја у ком делу града, и где се ни под разно дрес свог клуба не носи али зато си за мајицу своје екипе и заставу спреман и главу да даш.Навијање у коме ако нема организације, нема ни навијања, навијање у коме ако нема позива на утакмицу, нема ни доласка на исту.
Навијање које трибину ставља испред клуба.Навијање где си гробар али све мање си партизановац.
Навијање где се неко цима, има досије, кривичне пријаве и велики терет на својим леђима.И све то не због Партизана, јер Партизану није потребно да се због њега бијеш, палиш бакље, ломиш столице, правиш заставу и браниш је, отимаш обележја противницима и да ти пандур буде главни непријатељ.Није му потребно ни да сарађујеш са пандурима, будеш уцењен од истих, дилујеш шиптарску дрогу а овамо покрећеш акције за Космет.Није му потребно да будеш набилдован и истетовиран.Потребно је само да волиш Партизан, зашто од тога правити неку филозофију.
Ово вечерас је још само једна у низу епизода у којима организовани показују своје највеће мане и слабости.И тотално је небитно, да ли их водили цигани или они који су ту годинама.Јер сви су гране истог дрвета.Дрвета које треба посећи, јер је болесно и заражено вирусом организованог навијања.
uke
