Svaki dan naš narod preživljava i trpi nepravdu, uči se kako da lakše živi okružen njome, priklanja joj se u nadi da će mu biti lakše ili joj se opire svestan posledica. Po meni, opiranje je jedini pravi izbor. Jer, opirati se nepravdi znači želeti suprotno, želeti istinu, pravdu. Voleti istinu i pravdu, jednako je što i voleti život. Život je sloboda, a ima li šta lepše od istine, slobode, ljubavi? U čovekovoj prirodi je da stremi ka tome. Na žalost, primećujemo ljude koji se ne obaziru na to, ne pridaju značaj tome. Kao da se sve sastoji od novca, neke slave, sopstvenog uzdizanja, ili šta već... I u njihovoj prirodi je da streme ka istini, samo, što oni još uvek nisu svesni toga ili ne žele da budu svesni. Onda pristaju da zaokruže šta im se kaže, da gledaju pinkove, rade treću smenu nedelju dana i govore "Ma dobro je i ovako". Izmaltretirani i izmučeni, plašeći se da ne ostanu bez parče hleba. Iskorištavajući njihove situacije, hipnotisanjem mase vlast ostaje na vlasti i drž-nedaj radi šta hoće. A oni što nisu podložni manipulacijom, podložni su čašicama i čašicama rakije, šakama lekova, jakim treninzima mišića, trčanju, slušanju hard core, udaranju u džak, navijanju za Partizan, podložni i da podviknu i prozivaju pederom onog ko tvrdi da nije... i slično.
Sve više i više okruženi tom snssrbijom, sve manje i manje prostora za disanje, ali gde god nađemo kiseonik to je onaj pravi planinski, zdrav vazduh. Gde god se može naći bilo šta iole vezano za istinu i pravdu, obraduje današnjeg čoveka a pogotovo onog ko ne želi biti izmanipulisan, onog ko se ne predaje.
Svi navijači Partizana ponosni su na svoj FK Partizan ovih dana, jer je on svojom borbom igrao ulogu u filmu kako pobediti loše i onda kad se čini da je to samo borba protiv vetrenjača. Partizan je pokazao da čovek ne treba gubiti veru u život i pravdu, istinu i ljubav, iako mu se čini da je teško. Partizan je pokazao kako čovek treba da se bori uvek u svom životu i nikad da se ne preda.
I još samo malo, i još samo malo da izdržimo. Znamo da će suđenje biti užasno, možemo da predpostavimo na šta su sve spremni ali mi ne verujemo u izmanipulisane ljude koji se priklanjaju nepravdi, mi verujemo u Partizan, u pravdu, našim igračima i Marku Nikoliću.
Čitam ovde kako neki članovi govore da nisu verovali u titulu. Čitajući vidim njihovu radost koju svi ovde delimo, a opet, s druge strane, pitam se zašto nisu verovali? Da, znam odgovor. Ali, ne dozvolite da takvi razlozi budu prepreka vašim željama, vašoj ljubavi, vašoj borbi. Upravo nas je Partizan tome učio godinama. Ona čuvena rečenica jednog čuvenog Partizanovca gde kaže "Ne dajte se pasjim sinovima" znači upravo to. Ne gubite veru jer neki tamo rade neke stvari koje ako ne radite nećete dobiti to što želite, i onda automatski to ne biste trebali da želite.
Istinito je drugari da je Partizan prvi, i treba izdržati još malo, da budem iskren i ja imam strah. Ali, strah je stvoren od onih koji izgubiše, od onih koji predstavljaju neistinu. Tako da, strah je tvorevina iskvarenog okruženja, dok je istina ona koja je bila tu celog prvenstva i onde u nedelju, pa, čemu onda strah? Ali... tu je... strepimo. I, možda je i dobro što je tu, jer moramo polako i pametno odigrati sve do kraja.
Bio sam bez interneta par dana i nedostajao mi je forum za vikend, samo sam razmišljao šta li sad tamo pišu
ickaciganska
