Пирамида озбиљног фудбала изгледа тако што се на њеном врху налазе брзина, издржљивост и на нешто нижем степенику техника. Још ниже је тренинг, па тактика, па мотивација. Станојевић је ту пирамиду изврнуо наопако, поставио је друге приоритете и зато смо ту где смо. Ми нисмо пали на испиту технике, тактике и мотивације против Гента, Фејнорда, у дербију....ми смо пали на испиту физичких способности. Овај тим је килав и спор, нема издржљивост да трчи више од пола сата на максималном нивоу уз пар изузетака (Урошевић, Здјелар, Мениг, Рикардо) који ипак не могу да надоместе превелику инфериорност остатка тима, а то је све резултат веома лошег одабира играча током прелазних рокова. Кад немаш брзину и издржљивост не можеш ништа против екипе која то има на већем нивоу од тебе....не можеш да идеш у пресинг, не можеш да истрчиш контру, можеш само оно што је радио напредак, бункер и шта ти Бог да. Од Спарте смо били отприлике егал у брзини и издржљивији пола сата и то је било довољно, а у дербијима, против Гента, Фејнорда смо били надтрчани, а ту не мислим на суву (најчећшће слабо корисну )километражу него на број максималних истрчавања и константност истих током меча..... Ми пола сата добро отворимо меч али онда генетска слабост наших играча дође до изражаја и ми не можемо да приведемо меч крају како треба, не можемо да појуримо резултат. Кад ниси брз и издржљив мораш бити мајстор фудбала као Натхо да би то компензовао али не можеш имати свих 11 играча таквих јер неко мора да покрије оно што Натхо тркачки не може. Ми осим Натха таквог немамо те се ова екипа ослања на здравље Менига и Рикарда као и Урошевића, Здјелара (и Миловановића па донекле и Терзића кад играју) јер то су једини физички способни играчи за ниво фудбала на којем је потребно да будемо да би се носили са тимовима попут Гента и Фејнорда и да би добили цигане. Ова екипа је селектирана да издржи трку са линглонгашима али ево ни против линглогаша више није једноставно кад мораш да улетиш у меч против напретка након једне физички презахтевне европске утакмице. Способност колективног брзог опоравка екипе је НУЛА, преко 80% играча не може да издржи темпо од две утакмице недељно, дешавају се повреде, дешава се превелики замор и ментална растројеност услед тога......
Продали су Садика, Стевановића, нешто смо добили и од ЛК, имамо слободно место за једног странца пред зимски прелазни рок....тражи им неко брзо крило или брзог бека да ти доведу, да мало смањиш анемичност тима. Нек се уложи у нека боља домаћа појачања, није ваљда Фејса најбоље што можемо да доведемо на тој позицији ? Човек који доказано има хроничних проблема са повредама плус је у годинама. Није ваљда да у лиги нема бољег офанзивног везног од Павловића да може да нам да ширину у том креативном делу везног реда ? Није ваљда да нема домаћег везног који може да трчи макар приближно као Здјеар ? Станојевић једноставно није показао визију у креирању селекције, приликом одабира играча водио се неким стварима које не пију воду и које су више на нивоу неке флоскуле као нпр "играчи који осећају Партизан и који су били у овој причи" и слично....осећају они Партизан али после 30 минута не осећају ни ноге ни плућа и након тих 30 минута озбиљног трчања не могу да се опораве наредних 150. Дај Боже да освојимо титулу али са Станојевићем на клупи не очекујем ништа другачији Партизан у наредној европској сезони од овог који смо гледали до сада јер одабир играча му је према оној пирамиди скроз контра. Ова екипа је физички импотентна, спора, лако губи дах, трку, посед..... Да има воље могло би на лето доста да се уради како би екипа била осособљена за модеран тркачки фудбал али мислим да те воље нема. Не можемо да играмо на 3 фронта са оваквом селекцијом играча, нема ту физичког капацитета за тај темпо.