..."Још један дан, у нашем Храму"...
Меч веома битан из много разлога, враћања на победнички колосек у домаћем првенству, победа пред гостовање у Швајцарској уз барем солидну игру и добру бројност са гласном подршком са трибина би много значила Вуку и играчима, а ту је наравно и наше "учешће" у акцији коју је осмислио Ћоки комплексаш са својим компањеросима сводницима, коцкарима, отпадом из Жуте странке и наравно, где су сва срања ту су и педери - најпознатијим Српским хомосексуалцем - Џајић Драганом са Уба, а која се зове "6 минута ћутње за тугу 6 година дугу", где ћемо ми врло радо "учествовати" са хитовима "Тужно је бити Џајићева кева" (да је знала да ће родити фурунџију, јадна жена би сигурно побацила), "Узалуд труд вицепремијеру" (песма је више позната под називом "Узалуд труд, џаба вам све") и наравно, са апсолутним Мегахитом - "Јеби Толе глупе цигане".
Што се тиче играча Вољеног клуба, апсолутно има да избаце пре утакмице из својих глава било какве мисли ка земљи сатова, чоколаде и многобројних банака, најпре да се победи Раднички, па онда имају времена да се концентришу на гостовање Туну.
Жеља свих нас, је да се вечерас тријумф обезбеди што пре, али прихватљива је свака победа, 3 бода су нам у овом тренутку преко потребна и победи се у зубе неће гледати.
Било би јако лепо, да ми Београдска господа, вечерас дођемо у великом броју у Хумску 1, пошто смо ми "категорија" Партизанове публике, која најчешће "оправдано" буде спречена да присуствује спортској приредби на домаћем терену.
Нема "али"...
Ајмо Браћо, да подржимо наш тим, нашег тренера, да се грми вечерас улицом Хумском у име Партизана, а као најава неких лепших и бољих дана.
Red je da ga danas docekamo aplauzom...
