Pekarski
Grobarčina
Ova priča o legendama, odnosno najvećoj legendi je totalno pogrešno formulisana, i otišla je u skroz pogrešnom pravcu. Napravio se neki dualizam, da li je neko veći ili uopšte legenda, a zapravo o legendama može samo u afimrativnom tonu da se priča, jer su oni sa svojim velikim uspesima to zaslužili pronevši slavu kluba koji volimo.
Prvo bi naravno trebalo definisati šta znači legenda kluba, i razdvojiti od najtrofejnijeg sportiste, barem u nekom užem značenju tih pojmova. Legende su oni sportsisti koji su pored velikih uspeha imali i ogroman uticaj na popularizaciji Partizana u sportu, oni koji su doprineli da imamo milionsku armiju navijača. Zato sam zgrožen kada neki nemaju pojma ko je i šta je bio Milutin Šoškić, jer im niko nije pričao( a oni se nisu ni interesovali naravno). Milutin Šoškić je uz Vladimira Bearu najbolji i najveći golman svih vremena na ovim prostorima, a svojevremeno je bio i najbolji golman na svetu, i strašno je mnogo zaslužan što je veliki broj ljudi u njegovoj eri branjenja zavolelo Partizan, jer je čovek jednostavno bio fudbalska gromada na golu, idol mnogim klincima... jednom rečju legenda
Ako hoćemo da pričamo ozbiljno o Partizanu kao instituciji ovo je jednostavno alfabeta, nepoznavanje ovih činjenica je sramotno, i uopšte objašnjavati na forumu navijača Partizana , šta znače ovakve legende kao što je Milutin Šoškkić.
Ako se uzmu merila ko je šta uradio za koji sport(a ne može se izbeći sentiment
) Dragan Kićanović je za mene svakako najveća legenda koju je Partizan do sada imao. Toliko značajnog igrača ni u jednom sportu nije bilo, da je on svojim dolaskom napravio takav prekoret kakav se početkom sedamdesetih nije mogao ni u najluđim snovima zamisliti. Čovek je potpuno preokrenuo točak istorije u našoj košarci, što svojim igrama,a što rukovođenjem, od kluba koji nije imao nijednu titulu, utabao put da postane najtrofejniji na ovim prostorima. Počevši od prvih tri titula koje je osvojio kao igrač, pa do kao rukovodioca fascinantnog vizionarstva, kada to niko osim njega nije video u Vujoševiću i Obradoviću velike trenere koji će KKP odvesti na sam tron kao najtrofejnij i do sada nezableženi dominantan klub u ozbiljnom sportu i ozbiljnom takmičenju.
Ono što je lažno u ovoj priči o legendama je taj neki nametnuti dualizam između Kiće i Duleta, ko je veći, kada su oni sasvim sigurno ponosni jedan na drugog. Vujošević je svojim trenerskim znanjem KKP postavio na pedijestal napravivši niz kakav niko nije napravio, ustanovivši košarkaški poredak u ovoj zemlji da je KKP najbolji i najtrofejniji klub. Pored toga njegova ogromna uloga je i u borbi protiv sveopšte ciganske mašinerije koja te naše neverovatne uspehe ne može sa mirom pratiti, nego naravno gledaju na svaki način da nas sruše. I oni koji su napisali da je decenijama ranije Partizan i bez Vujoševića osvjao titule u košarci, neka samo prelistaju i izračunaju koliko i kada su osvojeni ti trofeji,pa neka vidi koliko to nema veze sa istinom.
Duško Vujošević je velika legenda Partizana, i tačka. Svako ko to negira, nošen strašću i nekim porivom meni nepoznatim i potpuno stranim, jednostavno ima drugačiju razvijenu emociju prema Partizanu od mene. Malo je reći da je takva negacija neumesna.
Istakao bih da Vlada već duži period radi jednu sjajnu stvar, vadeći iz prošlosti mnoge velike bivše sportiste Partizana, i samim tim činom nam pokazuje koiko smo mi zapravo veliko sportsko društvo, sa svim tim klubovima koji su osvojili toliko puno trofeja, na šta svakako moramo biti ponosni. Svi oni moraju imati svoje mesto u istoriji našeg sportskog društva, jer će oni sami biti bresmrtni onoliko koliko im se mi divimo, ili da parafraziram jednog velikog i poznatog Partizanovca, Partizan je večan koliko su mu deca verna.
Vlado za tebe, i tvoj trud veliki
Prvo bi naravno trebalo definisati šta znači legenda kluba, i razdvojiti od najtrofejnijeg sportiste, barem u nekom užem značenju tih pojmova. Legende su oni sportsisti koji su pored velikih uspeha imali i ogroman uticaj na popularizaciji Partizana u sportu, oni koji su doprineli da imamo milionsku armiju navijača. Zato sam zgrožen kada neki nemaju pojma ko je i šta je bio Milutin Šoškić, jer im niko nije pričao( a oni se nisu ni interesovali naravno). Milutin Šoškić je uz Vladimira Bearu najbolji i najveći golman svih vremena na ovim prostorima, a svojevremeno je bio i najbolji golman na svetu, i strašno je mnogo zaslužan što je veliki broj ljudi u njegovoj eri branjenja zavolelo Partizan, jer je čovek jednostavno bio fudbalska gromada na golu, idol mnogim klincima... jednom rečju legenda
Ako hoćemo da pričamo ozbiljno o Partizanu kao instituciji ovo je jednostavno alfabeta, nepoznavanje ovih činjenica je sramotno, i uopšte objašnjavati na forumu navijača Partizana , šta znače ovakve legende kao što je Milutin Šoškkić.
Ako se uzmu merila ko je šta uradio za koji sport(a ne može se izbeći sentiment
) Dragan Kićanović je za mene svakako najveća legenda koju je Partizan do sada imao. Toliko značajnog igrača ni u jednom sportu nije bilo, da je on svojim dolaskom napravio takav prekoret kakav se početkom sedamdesetih nije mogao ni u najluđim snovima zamisliti. Čovek je potpuno preokrenuo točak istorije u našoj košarci, što svojim igrama,a što rukovođenjem, od kluba koji nije imao nijednu titulu, utabao put da postane najtrofejniji na ovim prostorima. Počevši od prvih tri titula koje je osvojio kao igrač, pa do kao rukovodioca fascinantnog vizionarstva, kada to niko osim njega nije video u Vujoševiću i Obradoviću velike trenere koji će KKP odvesti na sam tron kao najtrofejnij i do sada nezableženi dominantan klub u ozbiljnom sportu i ozbiljnom takmičenju. Ono što je lažno u ovoj priči o legendama je taj neki nametnuti dualizam između Kiće i Duleta, ko je veći, kada su oni sasvim sigurno ponosni jedan na drugog. Vujošević je svojim trenerskim znanjem KKP postavio na pedijestal napravivši niz kakav niko nije napravio, ustanovivši košarkaški poredak u ovoj zemlji da je KKP najbolji i najtrofejniji klub. Pored toga njegova ogromna uloga je i u borbi protiv sveopšte ciganske mašinerije koja te naše neverovatne uspehe ne može sa mirom pratiti, nego naravno gledaju na svaki način da nas sruše. I oni koji su napisali da je decenijama ranije Partizan i bez Vujoševića osvjao titule u košarci, neka samo prelistaju i izračunaju koliko i kada su osvojeni ti trofeji,pa neka vidi koliko to nema veze sa istinom.
Duško Vujošević je velika legenda Partizana, i tačka. Svako ko to negira, nošen strašću i nekim porivom meni nepoznatim i potpuno stranim, jednostavno ima drugačiju razvijenu emociju prema Partizanu od mene. Malo je reći da je takva negacija neumesna.
Istakao bih da Vlada već duži period radi jednu sjajnu stvar, vadeći iz prošlosti mnoge velike bivše sportiste Partizana, i samim tim činom nam pokazuje koiko smo mi zapravo veliko sportsko društvo, sa svim tim klubovima koji su osvojili toliko puno trofeja, na šta svakako moramo biti ponosni. Svi oni moraju imati svoje mesto u istoriji našeg sportskog društva, jer će oni sami biti bresmrtni onoliko koliko im se mi divimo, ili da parafraziram jednog velikog i poznatog Partizanovca, Partizan je večan koliko su mu deca verna.
Vlado za tebe, i tvoj trud veliki
Последња измена:
) medju mojom generacijom to se slabo pominjalo, znalo (cak ni za odbranu od Barija) a ocigledno da je moj cale meni pricao samo o ofanzivcima 
