После симпатичних наступа из претходних кола, синоћ смо одиграли скоро па маестрално. Скоро - кажем због оних двадесетак минута у наставку, када су нам Ранковићевци спаковали екипу у Стојкетово крило. Срећом те смо са Ранком у пријатељским односима који се мере у процентима, па је овог пута изостало препознатљиво циганисање и обећавање премирања за победу над Шампионом, те нека кукумавка после неправедног пораза.
А Шампион, шампионски, мало лево па десно, опа цупа и три бода на конто - кад се дописује нек се дописује, али стварно.
А игру, као и сваку успутну занимацију, ни не треба петљати са озбиљним послом као што је одбрана титуле од распомамњене, опролећоване рапсодије, сутлијаша, грилијаша, дауда и свакојаких луда које је са собом донело ово топло време.
Разумем незадовољство колега у погледу тога што не умресмо у лепоти, али некако рачунам да нам је природа таква да кад се већ прихватимо умирања, онда очас посла крепамо начисто, па сам тако склон да помислим како је од поражавајуће игре увек гори сам пораз, те испада да сам провео сасвим пријатно вече у Храму фудбала.
Капитен је имао добру партију, мада је Чика Стратег опет пропустио прилику да га раније изведе, Џиги је био сасвим пристојан, није никог ударио, пљунуо, а разуме се и у корнере и пасове и што се мене тиче стално би био стартер, што у крајњој линији може довести до тога да и он сам почне себе схватати као одраслу особу. Очито је да му игра недостаје, а то је ситуација у којој се свако дете најбоље сналази, па вреди пробати држати га у природном окружењу, где би чешће трчао за лоптом уместо за противничким играчима и судијом. Уосталом кад се истрчи лепше ће и мирније спавати, а са њим и ми сами.
Пајовић је сасвим пристојно обавио своје, Која је зарадио плату, Волков се готово самоповредио убеђујући ме да је бољи од Лазевског, а није ни морао, а Лука показао да може и да ствара и да расипа енергију, само да запиње око њеног претварања из једног у други облик.
Што се тиче Шћепе и звиждука јер није показао ништа, нешто размишљам да није ни средњи прст показао, а можда је и могао кад већ ствари тако стоје да се звижди дресу за који се навија. Кажем дресу, јер не видим логику звиждања ономе у дресу, ако се већ истиче да ништа није урадио.
Видим и да смо опет неког (нешто) оштетили ваљда на паркингу кад се паркирао аутобус, па апелујем на одговорне да се поведе рачуна и да се степен оштећења свакако сведе на разумну и нужну меру. Отприлике у оквирима које је изложио ЈеНеА, чије појављивање на фудбалским темама видим као израз бриге за (о)ближње и смерно стављање љуте траве на љуту рану.
Узгред, као неко ко је растргнут између љубави и мржње,
нисам сигуран да ли је хуманије истину саопштити овако експлицитно као што је и учинио ЈеНеА, или је можда примереније то чинити поступно, коло по коло, онако како Стојадин буде сазнавао с ким Партизан игра.
Обрни окрени, почесмо и сами некако да се привикавамо на то чудесно годишње доба које долази после зиме, а које никако не припада нама, већ младима попут Милијаша, лепима попут Миливојевића и заљубљенима попут Бајка.
Ето опет ми прорадила хронична оптерећеност, идем да тражим какву неку медицину...Ранко, ге су ми лекови?