Јел може на другој страни страни да се нађе макар та "сића" и "цркавица" коју добијамо од Телекома, НИС-а и Рајфајзена?
Ако може, није спорно, нећемо више да се "продајемо".
Али видесмо предходних сезона да ли може или не.
Јел може да се нађе нека друга сала са неопходним условима за тренинге и такмичење?
Ако може, није спорно, нећемо више да дозволимо да нас СРЦ Ташмајдан кеца како му се ћефне.Не могу они нас да терају да играмо на Светог Николу а на Божић смо играли јер смо били тако у могућности.
Сви би сте у рат гологузи.Све док та гузица не почне да бриди.А онда се сетите да треба "тетки да носите лек".
Масован је бојкот НИС-ових пумпи од стране навијача Партизана а још масовнији услуга Телекома, Комерцијалне и Рајфајзен банке.Не требају нам они у приватним животима, јер нашем Партизану дају милостињу.
Нагло су порасле посете приватним здравственим клиникама од стране навијача Партизана без обзира што оне финансијски деру, јер њима не требају услуге државног здравства на чијем је челу Вучићев министар Лончар.
Навијачи Партизана су своју децу масовно почели да уписују у приватне школе, јер неће њихову децу учити просвета на чијем је челу Вучићев министар Вербић.
Навијачи Партизана су масовно почели да напуштају радна места у државној управи и локалној самоуправи и осталим државним институцијама, јер неће њима Вучић бити надређен.
А успут су почели и да напуштају и радна места у приватном сектору где су слабо плаћени и где их надређени зајебавају, и ако немају резервну варијанту, али се не продају за милостињу.
Навијачи Партизана су се одрекли својих најмилијих блиских актуелном режиму, јер не треба њима Вучић у рођеној кући.
И неће сигурно изаћи на изборе и определити се "како ветар дува".Таман посла.
И навијачи Партизана су масовно почели да напуштају земљу и своју родну кућу, јер не могу више да трпе Вучићев зулум према Партизану.
Навијачи Партизана се не продају за сићу и цркавицу, јер су они поносни и пркосни.Као и остатак српског народа, народа коме не треба милостиња крвног непријатеља са запада.Али ће док се "не снађе" возити аута произведена тамо, носити мобилне телефоне увежене од тамо и дркати на порниће америчке и немачке порно индустрије.
И обавезно се позивати на славне претке који су голоруки јуришали на многоструког јачег непријатеља.А кад треба да следе те славне претке, онда све остане на кафанском певању "Са Косова зора свиће" и "Четрнаесте крено Србин храбро у јуриш, запамтила царска војска село Текериш".А кад треба на делу да се побринемо да сване и на Газиместану, у Пећкој Патријаршији и у Грачаници, онда се сетимо да је ипак сопствени живот најпречи и највреднији, па макар био и овај "пасји" који води већина просечних становника Србије.Кад треба на делу се побринути да нас поново запамти нека војска, па макар и ова Вучићева, онда се опет сетимо да ипак сопствена гузица не сме да трпи.Све тако поносни и пркосни а сутра да нас нападну Гали на челу са Астериксом и Обеликсом, одували би нас брже него ли Адолф 1941.
Сви се ви и сви се ми продајемо за милостињу и мрвице са стола, и Вучићеву, и оних пре њега а вала и оних после њега.Иначе због чега би дошли у ову ситуацију, и као држава и као народ и као наш клуб?