Gomila poruka je obrisana.
Није обрисана гомила порука. Обрисано их је неколико. Углавном моја порука и оне који су се надовезале на њу (извињавам се ако сам заборавио и прескочио још неког колегу преступника). Не треба ми објашњење зашто је обрисана. За ових 5-6 година сам ваљда показао да знам правила форума, и образложење да није у складу са темом ме не интересује. Знам, имате ви директори право да бришете поруке без образложења. Имате право и да ми бришете приватне поруке са бившим обрисаним члановима, и да ми затворите приступ свом блогу да не могу да ископирам ни контакте ни ствари којима сам посветио своје време пишући их. Имате прави да ширите "беле лажи" зарад "вишег добра". Имате право да гледате АјПи адресе и да се хвалите како преко њих можете да сазнате и имена и праве адресе свих чланова форума, па да исте те чланове после исти тај прозива како је лако анонимно писати без грађанске храбрости. Имате право и да напишете како је Дуле уствари боцкао Човића због своје сујете, а не обрнуто.
Имате право да бришете и читаве профиле дакле одавде, па како не би имали право да обришете једну поруку, једног поприлично неактивног члана, па ма колико му времена и труда требало да је напише, а да нико од вас не каже шта је ту било лаж, неосновано или недостојно форума.
Е па имам и ја неко право. Нисам увређена млада. Не радим ово из сујете. Ипак, имам и ја неко своје време и своје емоције које уносим у оно што напишем овде. Ноћашњи пост који сам писао до 3 по поноћи је један од тих који су ми узели пуно и емоција и времена. Написао сам га само на овом
твом форуму (досад сам га сваки пут називао наш, али је јасно да није тако, ем не плаћам чланарину, ем је јасно које је једино валидно правило овог форума) и немам чак ни копију тако да сав тај труд оде низ воду канда ништа ни зборено није... Немам више времена ни воље које сам спреман да за то одвајам. Иако никад нисам планирао да се овако опраштам од форума, и иако можда изгледа да је плаховита одлука увређеног сујетног умишљеносписатеља, није тако јер већ поодавно немам жељу да учествујем у дискусијама. Ово што ми је обрисана порука коју сам писао "месецима" у себи је само окидач да се не угасим како сам планирао, тихо и без поздрава, већ повод да се лепо и културно поздравим са свима. Знам коме нећу недостајати, а знам и да има људи који ће бити помало жаобитни. Све у свему, ионако последњих неколико година много више нисам ту него што јесам тако да се неће ни осетити.
Што се мене тиче бриши цео профил, почни од оне песме
Вујошевићу, у њу сам унео баш онако доста емоција, па нек иде прва. Што се мене тиче ја сам лозинку променио насумично ископиравши део овог текста, тако да је више не знам и не могу се улоговати чим се први пут излогујем, а то је колико чим окачим ову поруку.
Поруку свесно качим у погрешну тему да би и она била што пре обрисана. Не мора нико никакав одговор да ми пише, нећу га читати. И вас "жаобитне" бих замолио да ништа поводом ове поруке не коментаришете, јер такође нећу читати.
Све најбоље свима! Баш свима! Уздравље!
