Као у Његошевим стиховима.
Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи...
Жељко Обрадовић се вратио у свој Партизан, и данас први пут после тог повратка излази пред пуну Арену и хиљаде Гробара...
И сви смо очекивали да ће га дочекати огромно одушевљење и громогласне овације, као што и хоће, али... данас ће оне бити ,,смијешане,, и са минутом ћутања за његовог кума и великог светског тренера Душана Дуду Ивковића...
Још ако и Генералу Дулету Вујошевићу здравље допусти да дође у Арену, колико ће само ту симболике бити...
Одушевљење за Жоца...почаст за Дуду...овације за Дулета...
Три велика, огромна, највећа тренера...
Део Партизана.
И то није све!
Утакмица је заправо у част Новице Убице и његовог одласка са паркета!
Новице који је учествовао и у оним нашим некадашњим великим успесима и трофејима, али и Новице који се и ,,без колена,, борио за част и славу Партизана, када су дошле године без успеха и трофеја...
И још је већи овај ,други,, Новица од оног првог!
Еценција Гробарштине, Партизанштине, симбол Партизана!
Надам се да су клинци и на терену и на трибини бар нешто научили од њега, и постали свеснији чији дрес носе, или за кога навијају!
Не волим ја баш тако неке одласке, опроштаје, говоре...не мора баш све да се каже, нешто се ваљда и подразумева...нису речи баш ни увек довољне да све изразе...
Новице, брате наш, Партизанштино једна огромна и највећа, ХВАЛА за све, видимо се већ ми негде...на трибини, на улици, око или у нашем Партизану...сви смо неки његов део...неко мањи неко већи, неко огроман...али...тако му то дође...
Немој да би неком пало на памет да повлачи Новицин дрес!
Нисмо повлачили ни Кићин ни Прајин, него смо их оставили да чекамо ко има храбрости да их узме и да их обуче!
Нек и Новицин чека некога ко је довољно храбар да се то усуди!
Момци, гледали сте Новицу, свесни сте где сте, ко није досад играо пред Гробарима у дресу Партизана, вечерас ће...
И онда знате шта вам је чинити.