Е све, све, али да се толико нервирате око ове нус појаве мајке природе у виду, како ЦБ рече, мафијашког псета и његових лажи и тога ко је од "Срба" поверовао у то... Ови из мог окружења мене избегавају у широком луку. Реално, дуги низ година нису ни имали разлога ни храбрости ни да помену спорт или да изађу на улицу кад ме виде, али ни сад после ових победа матичног им клуба у фузбалу, или ових усвојених у ватерполу и баскету их поклапам са по једном, до две реченице (две ако су баш много глупи па им треба нацртати неке ствари). Управо малопре на улици сретнем двојицу. Првог видим данас и кренуо са причом "а, што сте прекинули!", а следећа и последња реченица после пар мојих му је била, "па не знам, био сам пијан па нисам све видео, а не волим ја Човића, лопужа је то..." Малопре крену да ми певају неку циганску песмицу (пијани ил' дрогирани, углавном на степену више од уобичајене циганске заслепљености). Опет ја ударим контрицу к'о Гаги, због тог њиховог стања ми је требало мало више од две реченице да оду, јер сам другу морао да поновим пошто је један од тих царева рекао "а, не знам ја шта ми причаш! пусти га брате, демагог је то и Гробарчина која прати спорт ("брате, видели смо те на телевизор на утакмицу"... добро, можда сам мало искарикирао говор да звучи ганферскије), образован (мо'ш мислити?!), шта год да му кажеш он ће да ти нађе неки детаљ да те поклапа." При том, та моја "образованост" се огледала у томе што сам га просто питао играчи ког тима би требало да потпишу нове уговоре при спајању два тима... И то сам морао два пута да му поновим. Цареви! А, да. Причу су почели са тим како им је Шавија много интелигентан (што ми је поправило расположење), а завршили тако што су рекли "одосмо да напишемо нешто на његовом зиду на фејсу" (што ми је расположење закуцало на макс). Билмези од 30 година...
А и ујак покушао да се зеза на мој рачун, као шта оно би (он је један од оних који не прате ништа посебно од спорта, поготово кад иде лоше, али је ту да боцне кад има за шта), али је као паметнији човек од оне двојице горе, на прву признао да ОНО није Звезда и да су и Човић и Вучић и Ђилас лопине.
Само достојанствено људи, не наседајте на провокације изманипулисаних јер нема нашта да се наседне, а они нека се радују још мало. Ја јесам био убеђен да овај куп освајамо, али сам сада још убеђенији да из ћоравог и његове клике говори страх, и знам да су наши момци намирисали крв! Капитен и екипа сигурно неће постати малодушни после ове крађе, будите сигурни у то, па нема разлога ико од нас са добрим намерама и надама да очајава.
Немогуће је почети било какав коментар о овом фарсичном друмском разбојништву одевеном у хаљине такозваног финала кошаркашког купа, а не приметити колику привилегију је наш клуб имао да у именима тих клинаца кошаркаша, добије сјајне људе, велике спортисте и момке достојне дреса који носе, па да тако неиспрљани прођу кроз највећу кошаркашку каљугу откако се она игра на овим просторима.
Нисам ни на трен погледао вечерашњу политичко-мафијашку спрдачину прибављања неопходних реликвија којима би требало "посветити" плесњиву грађевину саздану од старих лоповлука и нових лажи, од старих мржњи и нових отимања....
Нисам гледао јер је за мене све било дефинитивно завршено оног тренутка када су играче на терену одмениле сподобе које је и добри Бог јасно обележио, учинивши их упадљиво различитим од нормалног света и када је сјајну борбу дечака који су играли ко' "матори", заменила отворена мржња према једној од ретко добрих ствари коју ова земља заиста има.
Нисам гледао јер је за мене све било готово оног момента када је постало извесно да су Партизанови клинци одбранили трофеј. И није било апсолутно никога ко би то довео у питање. Чак и они су то вољно признали прекинувши стварни живот, као да се он може стварно одложити за неки други дан.
Србија ће се следећег јутра коначно пробудити спокојна и задовољна. Макар на кратко. Јер Минотаур је нахрањен и брижљиво ће прежвакавати прогутани залогај наредних дана. Колико тога је још виђено да се принесе на пагански олтар време ће показати, али нема сумње да ћемо сваки пут ми бити ту да се супроставимо.
Ево вазда паметна човека. Јесте да се понекад читајући његове текстове осетим као она двојица горе поменутих билмеза после проширене реченице која не садржи оксиморон Човић-цар, или Звезда-шампион, тј. као Радуљица на Партизановој свечаности слушајући Мићановићеве рецитације, али овде је све кристално јасно! Уз неизбежну дозу гађења према свему циганском и ефемпеовском, доминантно осећање ми је понос! Без икакве демагогије, лажног храбрења (како се овде има понекад обичај прочитати), и лагања - стопроцентни ПОНОС! На клуб и управу, на капитена и тим, на Гробаре! Понос и тврда вера да смо бољи од њих и да ће се то и показати упркос њиховој снази ван терена којом се ћорави поноси. (има мало и ликовања додуше, кад видим оног силног и обесног ћоравог јачег од државе како стоји тамо по страни на сликању одвојен од својих горила и бојажљиво гледа где је Дуле).
И можда ће, тј. сигурно ће, неком од вас ово звучати патетично, али мени не пада на памет да се чак ни необавезно, форумски, одрекнем своје Отаџбине због тамо неких гмазова који су је зајахали. К'о што никад за овог мог века, а по предањима ни раније, није постојала власт у овој нашој напаћеној земљи због којег би било ко од нас могао да каже "поносан сам што сам Србин", тако не постоји ни власт све са својом хордом слепих послушника која би ме натерала да је се застидим. Јесте ћопава, што рекли Синдикалци, али ја јој се нећу смејати док јој разни Човићи краду штаку!
Луча, Дуле, Тоша, Саша - победа је НАША!