PROFESOR
Grobarčina
- Учлањен(а)
- 02.06.2011
- Порука
- 4.627
- Reaction score
- 2.109
Cim sam video u prvoj postavi Zivkovica i Pantica shvatio sam da nas ceka fijasko...
Uz Napredak, ovaj mec je cist Nikolicev fijasko. Mislim, nije da smo izasli sa 4-5-1 da bi ih pobedili ili izvukli remi, al garantujem da nas ne bi ovako otresli...
Не знам на чему се таква гаранција може заснивати. Пети играч у средини би могао бити неко од Саше Марковића, Џигија и Капитена, или са Грбићем на боку, а Пантићем у средини.
У првој солуцији је јасно да само Капитен има смисла, али онда следи питање колико би по оном терену и временским условима могао уопште да издржи, а у другој би то био само још један дан више док чекамо да Пантић експлодира.
Иначе варијанта са једним нападачем је у ствари варијанта без нападача, јер нити Шкулетић, нити Данко могу одиграти било шта сами, са нашом средином која не уме да прави игру и са одбраном противника која има пристојан квалитет.
Тај наш нападач би био моментално "ухапшен" и не би ни гласа од себе пустио од почетка до краја меча.
Идеја која подразумева да би та ојачана средина била у могућности да стиже у зону шута и да издејствује прекиде из којих би могли да будемо опасни је у ствари шта би било кад би било. Да би то било могуће нужно је да у тој средини постоји(е) играч(и) који прави(е) игру и доводе нашу лопту до тих зона где противник мора да интервенише фаулом или корнером, па да тако створимо могућу опасност.
Ми међутим немамо организатора игре и зато Стојанче лепо констатује како се наш пад поклапа са повредом Брашанца, који није неки велики уметник, али му је та позиција професија.
Без њега ми имамо само могућност да правимо какав бег по крилу (ако нам дозволе) и шаљемо у петерац, што је поприлично висока наука и да Данко и Шкулетић развлаче противничке бекове и носе их на леђима примајући дубинске лопте и тако стварају повољне позиције и то ако им је дан и ако им буде дозвољено. Јуче није било ни једног од тога.
Проблем наше средине у ствари наглашава проблем наше одбране. Када препустимо противнику тај простор, а препуштали смо и много слабијима него што је овај од синоћ, тада они лако, брзо и у довољном броју стигну до казненог простора где их чекају наши бекови са свим својим врлинама и ту је онда само на противнику да одлучи са колико ће да нас почасти.
Пет играча у средини чини нас номинално способнијим, али практично се ту ништа не мења, када је преко пута овако доминантна екипа која и зна са лоптом и расположена је и пуца од снаге.
Колико би добили са тим играчем више толико би и изгубили јер у нападу не би ни постојали, па би и њихови дефанзивци могли више и комотније да се придодају напред.
Само пуно трчања и пресинга може да колико толико поправи ствари, али ни то није неки адут када је противник технички јак и када се и сам доста креће.
Ето доброг примера за моју тврдњу у мечу са Грцима или чак и у чињеници да је и Младост била у стању да нам отме средину и сатера нас Лукачу у крило. У том мечу смо лако могли да примимо и три гола, а неподношљива су нам ова четири од готово евролигашке екипе.
Да не испадне сада да сам се дао у неку критику, баш напротив, имајући ово на уму не замерам скоро ништа и не стидим се примљених голова, већ се стидим тога што и тај Билић зна где је синоћ био и са ким је играо, а они чија је то дужност и обавеза нити знају нити хају.