Права реч за то је - безумна комуносоцијалистичка похлепа...која траје и данас.
А ја сам мислио да смо у међувремену ,,напредовали,, до демократско-либерално-робовласничког капитализма и да ,,баука комунизма,, више (овде) нема?
Али ти написа да та ,,комуносоцијалистичка похлепа,, ипак траје и данас, тако да не знам више шта да мислим...
Осим овога: колико год да су неки друштвени системи лоши или нефункционални, обично су кварни ЉУДИ, појединци, ти који КВАРЕ систем или наносе ЗЛО систему, или још више другом појединцу, или конкретном фудбалском клубу, кад већ о томе причамо...
Ето, за време тог ,,комуносоцијалистичког система,, играо се фудбал и постигнуто је то...што је постигнуто...
А сад ипак нема ,,комуносоцијализма,, и игра се фудбал и постиже се то што се постиже...
У том ,,старом,, је ФК Партизан бар био вицепрвак Европе а сад смо задовољни кад ,,прођемо групу,, али зато у овом ,,новом,, сад једна жена може да прескочи 7 метара, а раније то није могла...
Дакле...није баш све ипак до система, има нешто и до времена у којем смо...
1. Prvi meč u istoriji Kupa Šampiona
2. Finale protiv Real Madrida 1966.
3. Partizan - QPR 4:0 to je jedan od čini mi se, 4 puta u istoriji kada je tim u evropskim utakmicama uspeo da stigne prednost o 4 gola!
Sve osim ta tri bljeska je suvi prosek, pa vrlo često i ispod proseka u našoj 67 godina dugoj istoriji evropskih takmičenja (od 55. je počelo). Recimo, dešavalo se godinama da uopšte ne igramo Evropu. Dešavalo se da 10 godina ne postignemo gol na gostovanjima. Za 37 godina igranja u jugoslovenskom periodu ostvarili smo samo 4 pobede na gostovanjima. Uglavnom smo takmičenja završavali u prvom, drugom ili najdalje trećem kolu.
Понављам: не могу се мерила и вредности из једног времена сасвим успешно пребацити и применити на неко друго време.
Понављам: статистике често служе да људи из њих ,,изваде,, оно што им је у датом тренутку потребно.
Понављам: систем европских фудбалских такмичења био је потпуно другачији него сад и тешко је онда упоредити да ли је нешто успех у односу на нешто друго када је систем ДРУГАЧИЈИ.
У давна времена играло се по куп систему и када ти, тамо негде седамдесетих, жреб немилосрдно у првом колу додели, тада ужасно јак Динамо из Кијева са маестралним Олегом Блохином у том тиму, није ништа чудно што смо одмах испали - али како тај (ето да кажемо) неуспех упредити са неким од наших недавних (ајде да кажемо) успеха кад у првом колу некаквих претквалификација прођемо неки тим за који смо први пут уопште чули тек када смо га извукли на жребу?
Па није исто добити још у првој утакмици такмичења неку прву или неку четврту класу европских клубова!
Познато је нпр. и да је, у време Бобек и Милоша, судија озбиљно ,,навлачио,, за Реал у Мадриду, јер није било ,,у плану,, да клуб из једне ,,комунистичке,, земље прође а да један краљевски клуб испадне, тако да су новинари забележили како се и ,,комуниста,, Штеф крстио насред терена не могавши да верује шта их тамо сналази...
После у Београду нисмо успели да надокнадимо заостатак (проклета пречка!) и, нисмо прошли даље...али...само својм кривицом?
Или је било умешано још нешто?
И КАКО се статистика односи према тим неким ,,факторима,,?
Никако.
Е зато не волим статистику.
Исто као и податак да кол'ко оно беше 17-18 година нисмо добили ,,цигане,, у ,,рупи,,...
Да нисмо.
И?
Помиње ли неко колико нас је пута тамо судија покрао за то време?
Не.
И?
Да завршим - слажем се да немамо константу европских успеха, да смо много пута били још лошији него што је то могло да буде, али...не бих баш поредио прошла и ова времена...
Фудбалери из прошлости НИКАД нису имали прилику да играју ГРУПНЕ фазе такмичења.
Данашњи фудбалери НИКАД немају прилику да кроз неколико утакмица стигну већ до финала.