Ако су Швабови пожелели да виде како изгледају олд скул стадион, и исто такво навијање и фудбал у модерним временима - добили су оно што су тражили!
Прво су, још док је био дан, на неко гробарско певање узлетеле црне вране и прелетеле преко стадиона, када је пала ноћ почео је урнебесни ватромет, који је, по свом завршетку попадао па стадиону, терену, навијачима, фудбалерима...у виду неких изгоретина, папирића па чак и пламичака...
Дија Црни Бата је провукао свом чувару лопту кроз сукњу, дао голчину, затресао пречку...па где ћеш лепше?! Рика ударио још једну црту на свом списку голова. Тра Оре одиграо у стилу најбољих фудбалера из Мислођина, који додуше делују мало крупније, али зато у свакој секунди утакмице фудбалски МИСЛЕ и раде!
Навијање је било неописиво, јер су Гробари, по дефиницији, стока - која се још тиме и поноси...а фудбал је омиљена забава за стоку, која у комбинацији са Партизаном производи толику лудачку количину енергије и синергије...да је то могао да осети само онај који је вечерас био на ЈНА...
Наравно, неразумно је очекивати од стоке да се понаша разумно.
Први прекид са белим димом био је само зачин у лудачком навијању Гробара, а чак и други и ризичнији прекид, са шарено-црним димом, чак и мене као мислећег човека некако није бринуо као пре...
Јер, играо се и певао се Танго смрти, а од Партизана смо тражили да стално напада, чак и када води против Бундеслигаша, и чак и онда када нас је тај Бундеслигаш био сатерао у наших 16м при крају утакмице...а кад је тако, нек иде живот, шта је један прекид утакмице или избацивање из УЕФА такмичења на неко време...или ситница од играња следећег меча без публике - наспрам лудила и луднице која је вечерас завладала и владала на ЈНА! Помало налик оној када смо, осамдесетих, лудачки запалили сопствени стадион и неразумно бацали упаљач на Ђанинија кад је Партизан победио Рому...али...вратимо се у садашњост:
Да је неко, приликом тог другог прекида кад се прст пред оком није видео, рекао: ајде да одемо до ложе и Вазуру и Вучелу избацимо одатле и из Партизана - цео стадион би кренуо.
Него није имао ко да каже.
Зато је утакмица настављена а В и В остали у ложи (ако су дошли вечерас на текму?)
После се Чаки чаркао са Швабама, а Филиповић (за кога је Миљковић Кафу лично) и даље остао један од најлошијих бекова свих времена у нашем Партизну, АЛИ, да смо погађали који ће резултат бити вечерас - НИКО не би погодио да ће бити 2:0 за нас...
Да ли је све ово кренуло од Столициних темеља, да ли је Миша Пилатес велики зналац, да ли је наш тренер, са погледом тужног медведа са вашара, геније, да ли фудбалери знају нешто што ми не знамо и не видимо, тек, свака им част свима и ХВАЛА им за ову победу! А и за ону у Немачкој.
При крају утакмице хитна помоћ је дошла по некога са Истока, и ту особу унеше у возило умотану у неко платно и то баш док су Гробари Немцима викали ,,Ауфидерзен,, а Биља стајала поред и телефонирала некоме, ваљда да га обавести да возило стиже...
Све је вечерас било некако чудно, симболично, и непоновљиво.
А некада давно...
Прве утакмице Партизана које уопште памтим, гледао сам на ТВ-у: играли смо против Динама из Загреба (и то у ,,робијашким,, белим дресовима са попречним црним пругама), Гурњика и - Келна, који нас је TADA у двомечу добио. И то убедљиво.
Е па...оном
скорашњом победом тамо и вечерашњом победом овде, мислим да је
Партизан вратио ,,дуг,, Келну за тај пораз из седамдесетих и ондашње нерасположење свог малог навијача, а сад романтичног маторца који је вечерас срећан због ове две победе.
Хвала Партизане. Дуго сам чекао, али сам и дочекао.
И после утакмице било је још осмеха и зезанције, наши навијачи су ,,бодрили,, резервисте Келна који су вредно истрчавали своју ,,километражу,,...неко се распитивао где се игра финале ЛК...неко је рекао да Гордан Петрић није лош, други је рекао где лош кад је све победио...осим Сремске Митровице...и додао: Ништа Келн, ништа Ница, само Митровица...
А тај исти Петрић је на ОВАЦИЈЕ при изласку са терена само показивао ка играчима ,,у фазону,, - нисам ја ништа, они су...
Прави ЧОВЕК ( а не број) на ПРАВОМ месту. И заслужио је да се ту дуууууго задржи. Надам се да нема амбиција да ,,трчи,, за неким иностранством. Овде је ипак најлепше. Бар када Партизан ИГРА ПРАВИ ФУДБАЛ. И, побеђује, наравно...
Тако да, пали вуруну, терај даље, а само за нашег Флаша Гордана Петрића и друштво из ћошка - мало музике:
