Е па...што се тиче Телеоптика: ово већ постаје забрињавајуће!
Два пута у кратком року одеш на територију Лазаревца да играш са тамошњим тимовима (иначе са дна табеле Треће лиге) и оба пута изгубиш идентичним резултатом...
Дакле, пре неки дан у Црљенима, али и данас у Лазаревцу (против Борца), домаћин 1, а гост Телеоптик 0...
Са младима треба опрезно, а у тиму имамо доста таквих, мораш да им дајеш подршку, да верујеш у њих, да их бодриш, да им дижеш самопоуздање...
Али ни ,,тапшање по рамену,, није баш препоручљиво нон-стоп, мора се некад и мало ,,оштрије,, да деца ,,ухвате неки ред,,!
Према томе, децо, 'ајде мало се конкретизујте, схватите да је у фудбалу једино мерило терен, да те тамо нико не пита колико имаш година, где си све играо, с ким потписао уговор, какав си таленат и техничар, који су ти планови у животу и фудбалу!
А терен као ,,мерило,, покаже не само како играш и шта (не) можеш, него и да ли си победио?! Да ли си дао гол?!
Ниси.
Е па...онда углавном ,,пада у воду,, и све то што си (добро?) одиграо...
Поготово што се Телеоптику често догађа да (се) игра...али да не победи...
Децо...
Победа. Гол више.
За ТО се игра фудбал, не само игре ради...
Наравно, емотивно ми је да гледам фудбал у ,,мом завичају,, Лазаревцу, мој отац је тамо негде преко 30 година водио један мали сеоски клуб...сањао сам га ноћас, сетио се данас како смо побеђивали када нам није ишла игра, како смо губили, како смо и где играли са овим истим Борцем, итд...
Али, да пробам и ја да се мало више,,конкретизујем,,:
Састав Телеоптика је био по бројевима од 1 до 11: Гочманац, Радић, Адамовић, Момчиловић, Јовановић, Пурић, Брновић, Рашковић, Влаховић, Минић, Лекић.
Играли још и 14Симуновић, 15Ђокић, 16Ђурић, 17Вучићевић, 18Радуловић...
Силовито су кренули ,,Оптичари,, шанса за шансом, прво Лекић, а затим лопта долази до Брновића који несхватљиво дуго чека да му приђу играчи Борца и блокирају га...
Дувао је ветар, падала киша, терен свакако није би онако добар као што је наш у Земунелу, али су наши изненађујуће добро владали лоптом, пасови су били тачни, брзи, падали су и ,,лажњаци,, Момчиловића, Пурића, Минић је противнику који је у њега уклизавао елегантно протурио лопту кроз ноге...
Поезија од фудбала.
Осим...
Осим што није било оног најважнијег: НИСМО ДАЛИ ГОЛ!
Шутирали су током првог полувремена Влаховић, Лекић, Минић, Момчиловић...али ништа од тога није ушло у мрежу Борца...
Али...
Могло је да уђе и у нашу!
Борац је имао мање прилика од нас, а најбоља је била када је њихов играч Стојановић изашао 1 на 1 са Гочманцем који ипак ,,качи,, лопту,а затим Пурић отклања опасност...
И, до краја полувремена ипак нико није дао гол...
На полувремену причам са околином о фудбалу, и присећам се шта је била (понекад) једина шанса сеоског тима мог оца - ако већ нисмо могли да ,,држимо игру,, онда бисмо послали све оне наше високе и дебеле на корнер или прекид - да дају тај гол, па онда после...може лопта и у кукурузе...
Наравно ,,карикирам,, ја мало о селу, кукурузима и дебелима, али... Борац је у првом полувремену изгледао као да не може да се ,,опире,, техникалијама Телеоптика, и да му је једина шанса за победу тај неки ,,прекид,,...
Али...била је то само ,,варка,, - Борац је у друго полувреме ушао решен и спреман да више напада, и што је утакмица више одмицала, а терен постајао све неравнији и блатњавији...све више и више је одговарао Борцу а све мање Телеоптику...
Додуше и Телеоптик је покушавао да искористи ,,прекид,, али...није ишло никако...па ни тако...
После шута Брновића верујем да је 99% гледалаца видело лопту у мрежи - али је она заправо додирнула мрежу са спољне стране...
Шутевима су покушавали Лекић, Ђокић...и опет није ишло...ни ушло...
Једном је чак лопта ударила у пречку и вратила се доле до гол-линије...а да од велике гужве пред голом Борца нисам ни сигуран ко ју је од наших играча послао у ту пречку...онда је прошла поред три наша играча и дошла до Минића, али ни он није успео да је ,,смести,, где треба, наши играчи су се хватали за главу...не верујући да лопта неће па неће у тај ,,зачарани,, гол...
Иако ми је ,,срце на страни,, Телеоптика, не заборављам да је и Борац итекако имао своје прилике да поведе, у једној од њих Стевановић је шутирао главом а Гочманац је само погледом могао да ,,испрати,, ту лопту, ипак ни она није ушла у гол...
Она није, али нека следећа јесте!
ПРЕКИД о коме размишљам још из доба мог ћалета и ,,сеоског фубала,, кад нисмо никако могли другачије - али и ПРЕКИД, најмоћније оружје и модерног савременог светског фудбала...често голови тамо падају из прекида, зар не?
Е, тако је било и данас у Лазаревцу, слободњак и добар набац са леве стране њиховог напада право на главу Николе Обрадовића који лопту смешта тамо где треба и одлази да се радује са саиграчима и околином - и то је данашњих судбоносних и коначних 1:0 за Борац.
Наравно, нема у Лазаревцу кукуруза па да домаћин може да тамо ,,затури,, лопту, али зато може пар пута да затражи помоћ докторке и тако потроши бар неколико минута, док наши успевају још само да упропасте неколико прилика да учине нешто више и бар изједначе, али...
Крај утакмице, лош резултат за наш Телеоптик, али добра утакмица!
Само...коме је још до добре утакмце кад изгубиш?
Неефикасност наших играча је већ постала хронична!