Од кише до Сунца и од неубедљивог првог полувремена до другог у коме је Телеоптик просто ,,размонтирао,, свог противника, Студентски град, са 4:0 - тако би укратко могао да звучи извештај са данашње утакмице...
А ко не би тако укратко...нек настави даље...
У почетку утакмице наши ,,Плави,, стварају неке прилике и полуприлике, а најбоља је била она где је штопер Марко Радојевић главом упутио лопту ка мрежи гостију, али...лопта ипак само пролази поред стативе...
И, као што то често бива, киша као да је само чекала да почне утакмица па да и она почне да пада...и док нама на трибинама држање кишобрана омета праћење утакмице (или њено фотографисање), овим нашим уметницима и техничарима на терену она као да одузима инспирацију - напад нам не функционише, али зато нас голман Михајловић пар пута ,,вади,, да на паузу између полувремена ипак не одемо са резултатским минусом...
На паузи се жалим како не видим неку глад за головима наших нападача, о.к. ,,Лека,, трчи као и увек, али нигде да се мало посвађају, нервирају, да имају неко уклизавање, да добију неки картон, да видиш да су нервозни, незадовољни - мене би рецимо јако нервирало и фрустрирало да играм у нападу а да за 45 минута ниједном не шутнем лопту ка голу!
Али...
Можда ове младе генерације и њихов тренер боље од мене знају како то треба?
Од почетка другог полувремана заиграо је Урош Ђурић (,,Ђура,,) и углавном правио дар-мар по боку, а и цео Телеоптик као да се ,,пренуо из јесењег сна,, - прво је ,,Ђоле,, Петровић погодио пречку, а у наставку акције Марко Лекић (,,Лека,,) смешта лопту тамо где треба - 1:0.
Већ сам поменуо и на неки начин похвалио нашег ,,Ђуру,, а како ускоро на ред долазе фотографије на којима ћемо га видети, ево још која реч о њему...
Ретко главом шутира ка голу ривала (уосталом он скоро увек игра крило а не шпица), али данас умало главом није дао гол...међутим... ипак није...
А пар пута, у врло изгледној ситуацији за шут (ногом) - радије је бирао да покуша да асистира, само...ни тада ипак нисмо дали гол...
Мислим, лепо је бити несебичан, али на овој фотографији где је поред њега ,,петица,, у жутом дресу видимо да је имао више од пола гола потпуно ,,празног,,...а он се ипак одлучио да лопту шаље негде на десно...и од гола није било ништа... Штета. Стварно је заслужио да данас постигне гол - али мора чешће да шутира да би се то и десило!
Рекосмо да ,,Ђура,, ретко шутира главом, али да је данас то ипак урадио, е па тако и ,,Кнез,, (Урош Кнежевић) није баш неки љубитељ ,,уклизавања,, али је и он данас направио ,,изузетак,, - уклизао је на лопту брже и боље него што је голман гостију стигао да је шутне и - то је било 2:0 за нас!
Није да смо данас баш перфектно одиграли свако сегмент утакмице (било је неколико поприличних ,,испадања,, у одбрани), али...за разлику од гостију ми смо њихове грешке користили...а они наше не...
Рекох пре неки дан да се фудбал баш лепо ,,учи,, овако на теренима Трећа лиге...индивидуални квалитет или већа брзина у Суперлиги учини да се неке грешке нечим ,,покрију,, или да их не уочимо, али...овде је све ,,као на тацни,,...
Причали смо данас на трибини како нема потребе да лопта тако често иде голману у ноге (како то у модерном фудбалу стално иде), јер је голман обично најслабији у том сегменту игре, а и ако киксне - ко ће да исправи његову грешку?
И, фудбал нам је то већ данас био показао када је ,,Кнез,, дао гол, али онда после и још једном - лопта је била код голмана ,,Студената,, Терзића, али...наша ,,радилица,, ,,Стане,, (Никола Станковић) се много боље сналази да игра ногом него Терзић, узима му лопту и даје гол - 3:0!
Ако сам се жалио да у првом полувремену не видим да наши нападачи ,,гину,, да би дали гол, у другом сам видео не само да то раде наши нападачи, него чак и наш задњи везни (и капитен) који је ,,гризао,, све од свог радног места па до саме завршнице напада да бисмо дали још један гол више!
Е тако се то ради! То је фудбал!
За четврти гол побринуо се Ђорђе Петровић - промешао је са леве стране целу одбрану ,,Студената,, и рутински ,,спаковао,, лопту у њихову мрежу. Што би се рекло: прави ужитак за фудбалске сладокусце.
И, тако му то дође...кад победиш са 1:0, радујеш се што си уопште победио, а кад победиш са 4:0, жалиш што не беше бар 5 голова у туђој мрежи...
Али, би шта би, ипак наша убедљива победа, и врло лепа игра у другом полувремену, и мало кише, и мало Сунца...
Остало је још само да наши млади фудбалери испоштују своју обавезу да поздраве сопствене мајке, па полако у свлачионицу, и...
Једва чекамо неку следећу утакмицу!