Nekoliko desetina hiljada ljudi prati i podržava naš rad. Zaprati nas na socijalnim mrežama za najnovije informacije o Partizanu ili se pridruži hiljadama članova u diskusijama na našem Forumu
Važno: Registracije za nove članove su trenutno zatvorene. Ukoliko svejedno želite da nam se pridružite, pošaljite E-mail Uredništvu koje će Vas uputiti u proceduru. Kontak informacije možete pronaći na partizan.net
posle prijateljske utakmice Jedinstvo N.becej-Partizan 1977
[/URL]
По старом обичају, да дешифрујемо слику и препознамо играче. Овде је неколико играча које не могу да препознам. Дакле:
Горе - Завишић, Ковачевић (?) - иза брке са качкетом, Јовић, Бошко Ђорђевић (?), па непознат играч, Пејовић, па опет непознат играч са бројем 5 на шорцу, па Јешић и Борота.
Доле - Тодоровић и Полак.
Хајде ветерани...
Formiranje juniorske ekipe pri fudbalskoj sekciji ''Partizana'', pre 63 godine (1948/1949).
Sećanja iz perioda formiranja podmlatka fudbalskog kluba ''Partizan'', koja nisu precizna, ali su značajni događaji vezani za omladince CDJA ''Partizan'', ostali u svesti, čini mi se zauvek.
Pri pomisli na prve fudbalske utakmice tek stvorene juniorske ekipe, davne 1948/49, kao i onih utakmica za slavni Drugi tim, a za koji smo i mi iz podmlatka često ''gostovali'', javljaju mi se slike, kao izbledele fotografije koje pokušavam da povežem u neku celinu. Pisanje mi nije strast već postoji žarka želja da se i ove slike iz juniorskih dana utaknu u istorijska istraživanja o fudbalskom klubu ''Partizan''.
Formiranje juniorskog tima treba tražiti u odnosima između SD CDJA ''Partizan'' i Prve muške gimnazije u Beogradu. Uprava Partizana je ponudila patronat Prvoj muškoj gimnaziji u proleće 1948. godine, odnosno, matrerijalnu i stručnu pomoć radi razvoja sporta kod omladine, na polju mnogih sportskih disciplina. Ponuda je obradovala brojne omladince u čitavom ovom kraju Beograda. I, tada je ''Partizan'' bio najsvestranije sportsko društvo u našoj zemlji. Aktiv gimnazije određuje omladince Đorđa Seničara i Vojislava Stefanovića, učenike viših razreda da sačine spisak učenika koji se već bave aktivno sportom i onih, talentovanih, koji žele da treniraju u Partizanu.
Ovde moram pomenuti jednu važnu činjenicu. Naime, treninzi učenika sa Dorćola u ''Partizanu'' ne znače i formiranje i registraciju juniorskog fudbaskog tima, ali ih moramo pominjati jer su imali odlučujući uticaj na kasnije formiranje omladinskih ekipa u svim sekcijama SD ''Partizana''.
Treninzi juniora pod patronatom Partizana održavali su se dva puta nedeljno na fudbalskom igralištu SD ''Milicionar'', a vodili su ih naizmenično, por. Marko Valok, Lajčo Jakovetić i Stevan Jakuš.
Početkom leta, 1948. završava se takmičenje juniorskih timova u Srbiji, a uprava Partizana odlučuje da još neregistrovana, patronatska juniorska ekipa Partizana odigra utakmicu protiv reprezentacije auto-puta na velikom sletu brigadira u Rumi. Vođa puta bio je Viktor Klimpl, košarkaški reprezentativac i vojni službenik. U novoj opremi sa crvenim dresovima i grbom, juniori Partizana pobedili su sa 3:0. Utakmica je bila neobična, jer je odigrana pod čudnim okolnostima. Naime, dok se utakmica igrala, na delu ugrališta između centra i aut linije, jedan brigadir je sedeo na okrenutom velikom zvučniku. Tražili smo da brigadir zajedno sa zvučnikom napusti igralište, ali nas je sudija pozvao, podigao zvučnik i mi smo ugledali sjajno uglačani deo velike protivtenkovske mine. Ništa neobično za nas, decu Drugog svetskog rata, Beograd i mnogi gradovi u Srbijji imali su još vidljive tragove razaranja.
''Partizan'' kao sportsko društvo Jugoslovenske armije po svom osnivanju nije imao juniorske timove za razliku od ostalih sportskih društava u zemlji. Uprava Partizana je, kada su se stekli povoljniji uslovi i kada je FSJ zatražio da članovi prve lige moraju da imaju omladinske fudbalske timove koji će se takmičiti u okviru svojih potsaveza, formirala juniorski fudbalski tim, u proleće, 1949. Tada su ''Partizanu'' pristupili juniori iz beogradskih timova (Slovena, Slavije, Beograda, Šećeranca, Čukaričkog, Železničara, Voždovca). Bili su to igrači generacije Baneta Vukosavljevića, Ace Petakovića, Branka Nešovića, Save Antića, Vladimira Rumana, Davidovića ''Čika'', Lazice Tasića, Tomice Kaloperovića, Stanoja Jocića, braće Ljubenović, Vasilija Šijakovića, Vujadina Boškova, Miljana Miljanića, i dr. kasnije, poznatih igrača prve savezne lige i reprezentacije Jugoslaviije.
Juniori prve generacije Partizana, kao i seniori nisu imali svoje igralište, jer je stadion bio u izgradnji. Juniori su trenirali u dvorištu Partizanove škole kod Šarene ćuprije, igrajući na male ''goliće'', mali fudbal, dok su se kondicioni treninzi održavli trčanjem duž avalskog puta do trošarine i nazad. Gimnastika se vežbala na travnjacima između dva kolovoza. Na garnizonovom igralištu nedaleko od škole igrali smo trening utakmice sa Garnizonom ili kombinovanim prvim i drugim timom. Nismo imali trenera jer je igrač predratne Jugoslavije, kasnije kapiten Crvene vezde, i budući trener podmlatka Partizana Milovan Ćirić bio na trenerskom kursu u DIF-u. Ponekad bi nas vodio Ilješ Špic, koga smo mi klinci zvali čika Iljoš, dok su ga stariji zvali samo po prezimenu.
Za prvu generaciju juniora Partizana, godina osnivanja, 1949. bila je veoma uspešna i dinamična.
U ligi podmlatka beogradskog saveza zauzeli su, relativno, visoko mesto, mada su imali vrlo skromne uslove treninga (bez igrališta i ekonomata, sami igrači su održavali svoju opremu; bez dopunske ishrane, užine ili večere, koju su omladinci u drugim fudbalskim klubovima u Beogradu dobijali).
Izabrani juniori učestvovali su u utakmicama Drugog tima Partizana koje su se igrale širom Jugoslavije (Vršac, Svilajnac, Bor, Zaječar, Trebinje, Bileća, Bajmok, Pula, Split, Kragujevac, Pančevo i mnogim drugim gradovima i mestima u Jugoslaviji).
U fudbalskom kupu Jugoslavije za 1949. izabrani juniori Partizana bili su rezervni igrači i učestvovali su u takmičenjima Drugog tima sve do polufinalne utakmice sa Crvenom zvezdom od koje su izgubili nesrećno sa 2:1 (junior Dušan Jovanović je igrao na svim utakmicama kupa, a junior Slobodan Plazinić bio je golgeter na jednoj od utakmica kupa). U ovom takmičenju Drugi tim Partizana je eliminisao, između ostalih, članove prve i druge lige - Hajduka iz Splita, Sarajeva iz Sarajeva, Lokomotivu iz Zagreba, Radničkog iz Kragujevca, Napretka iz Kruševca, Zagreba iz Zagreba, Garnizona iz Pule.
Na radnoj akcijji na izgradnji Novog Beograda juniori fudbalske sekcije bili su brigadiri SD Partizana zajedno sa juniorima ostalih sekcija.
Na velikom sletu graditelja Novog Beograda juniori Partizana igrali su utakmicu protiv ''Vardara'' iz Skoplja, omladinskog prvaka Jugoslavije za 1949. (rezultat 1:1). Činili su kostur reprezentacije Novog Beograda u utakmici protiv reprezentacije Auto-puta u predigri seniorskih reprezentacija Beograda i Zagreba u Novoj Gradiškoj, kada su pobedili sa 4:2, sto je i prva pobeda brigadira Novog Beograda.
Na turneji po Sloveniji u leto i jesen 1949. juniori Partizana su uspešno odigrali utakmice protiv seniorskih timova Kranjske gore (3:1), Kranja (2:1), Jesenica (4:1) i Odreda II (1:1), članova Republičke lige.
Na slici je prva generacija juniora Partizana s leva na desno: Radivoje Tomašević – Tomaš, Slobodan Plazinić – Bane, Jovan Novaković – Kljova, Predrag Mihajlović –Kicman, Božidar Petrović – Božika, Miomir Mihajlović – Mikan, Dragan Stojanović –Bosanac, Dušan Jovanović – Šaran, Aleksandar Simić –Aca i golman Jovan Bošnjak – Krca. Nedostaje Aleksandar Vlaisavljević – Masa. Snimljeno 5. avgusta 1949. pred izlazak na gradski stadion u Ljubljani. Utakmica sa ''Odredom'' II, odigrana je u predigri utakmice Odred – Hajduk iz Splita.
Slobodan Bane Plazinić
).
Bio je koliko se sećam dosta veliki promašaj.Dugo je igrao u Radničkom(KG),kod nas se nije nešto zadržao, zato što nije opravdao epitet centarfora razbijača.Posle je igrao u Turskoj,mislim u Bešiktašu i to kratko,pa se onda čini mi se vratio u Radnički.
U to vreme sam bio klinac,koji je bio očaran bukvalno svim našim igračima,tako da nisam imao kritički odnos ni prema jednom našem tadašnjem igraču.
To su matorci nešto zanovetali.
Сличан однос имам и ја према свим тим играчима из тог периода. Баш зато што сам био клинац, а и зато што је то прва генерација коју памтим и играчи који су за мене били идентификација Партизана.
