Crno-beli
Partizanovac
- Учлањен(а)
- 30.09.2006
- Порука
- 19.482
- Reaction score
- 2.060
1988/89
Нисам био у Београду до пред крај те сезоне, али се доста добро сећам. Почело је сјајно, упркос поразу на ЈНА од Слободе. После демолирано Сарајево 6-1, побеђен и Динамо кући са 2-0 пред 40.000 гледалаца. Онда долази до смене Јусуфија, о разлозима за тај потез који нас је скупо коштао не бих, јер и нисам упознат са детаљима. Углавном, долази до огромног пада у форми, уместо Јусуфија на клупу седа Моца Вукотић, ми до краја полусезоне не можемо да се саставимо. Утеха долази у купу, када у две текме избацујемо калаштуре, 2-1 на ЈНА (Вокри и В. Ђукић) и 1-1 код њих, голом Вокрија у 81. минуту. То је било 1/4 финале, у полуфиналу смо бољи од Мачве и најзад 10.маја 1989. после 32 године чекања најзад освајамо куп, утакмицом за антологију. Покидали смо Вележ 6-1, а тог дана пред око 40.000 "гробара" било је немогуће изгубити.
Сезона није начисто пропала, али првенство смо завршили тек као 6. на табели. Треба поменути и легендарну утакмицу на Максимиру када је изненађујуће велики број "гробара" отишао на ту, не толико битну утакмицу. Било је великих нереда, наши су одбранили част а све то се десило годину дана пре извикане циганско-пургерске фрке на истом стадиону. Слабу форму Партизана али и осталих из "велике четворке" искористила је Војводина и освојила титулу. Неки од главних играча Војводине после сезоне или две, долазе у Партизан - Вујачић, Јокановић, Воркапић.
У Европи, у купу уефа смо одвалили Славију из Софије два пута са 5-0 а онда је дошао дуел са Ромом. Великих 4-2 кући, када је горео стадион а Ђанини попио упаљач у вугла, а онда и фамозни пораз у Риму од 0-2 и наше испадање, обавијено сумњом...
Углавном, сезона која је сјајно почела, затим највећим делом била за заборав, али је ипак улепшана на крају тријумфом у купу.
Нисам био у Београду до пред крај те сезоне, али се доста добро сећам. Почело је сјајно, упркос поразу на ЈНА од Слободе. После демолирано Сарајево 6-1, побеђен и Динамо кући са 2-0 пред 40.000 гледалаца. Онда долази до смене Јусуфија, о разлозима за тај потез који нас је скупо коштао не бих, јер и нисам упознат са детаљима. Углавном, долази до огромног пада у форми, уместо Јусуфија на клупу седа Моца Вукотић, ми до краја полусезоне не можемо да се саставимо. Утеха долази у купу, када у две текме избацујемо калаштуре, 2-1 на ЈНА (Вокри и В. Ђукић) и 1-1 код њих, голом Вокрија у 81. минуту. То је било 1/4 финале, у полуфиналу смо бољи од Мачве и најзад 10.маја 1989. после 32 године чекања најзад освајамо куп, утакмицом за антологију. Покидали смо Вележ 6-1, а тог дана пред око 40.000 "гробара" било је немогуће изгубити.
Сезона није начисто пропала, али првенство смо завршили тек као 6. на табели. Треба поменути и легендарну утакмицу на Максимиру када је изненађујуће велики број "гробара" отишао на ту, не толико битну утакмицу. Било је великих нереда, наши су одбранили част а све то се десило годину дана пре извикане циганско-пургерске фрке на истом стадиону. Слабу форму Партизана али и осталих из "велике четворке" искористила је Војводина и освојила титулу. Неки од главних играча Војводине после сезоне или две, долазе у Партизан - Вујачић, Јокановић, Воркапић.
У Европи, у купу уефа смо одвалили Славију из Софије два пута са 5-0 а онда је дошао дуел са Ромом. Великих 4-2 кући, када је горео стадион а Ђанини попио упаљач у вугла, а онда и фамозни пораз у Риму од 0-2 и наше испадање, обавијено сумњом...
Углавном, сезона која је сјајно почела, затим највећим делом била за заборав, али је ипак улепшана на крају тријумфом у купу.
)... ја сам мислио да ћемо испасти из лиге. На крају полусезоне ми 12, они 13
, то им је она чувена сезона са деда Станетом. Елем, тај Куп нас је извукао, мала исправка: у првој утакмици 1/4 финала било је највише 30,000 гледалаца на ЈНА.
