Tegijevo zakucavanje: Partizan posle Duleta
O najaktuelnojoj temi, odlasku čoveka koji je Partizanu u poslednjih devet godina doneo 18 trofeja, piše kolumnista Kosarka.rs Vladan Tegeltija.
Temelj modernog, trofejnog Partizana udario je
Dragan Kićanović, bez obzira što je prethodno dolazak
Ranka Žeravice dosta toga promenio, uz
Miketu Đurića i
Đorđa Čolovića. Ipak
Kića sedamdesetih na terenu, kao i osamdesetih i početka devedesetih u direktorskoj fotelji, bio je ključ nacionalnih kao i Evro-trofeja, dolazaka asova, ali lansiranja vrhunskih trenera, od
Dude sa kraja sedamdesetih,
Željka sa početka devedesetih i
Duleta sredinom osamdesetih. Upravo je
Vujošević bio čovek koji je obeležio prvu deceniju novog milenijuma, vratio sjaj Kićinog Partizana.
Dule odlazi u CSKA. Nepristojna, sedmocifrena ponuda je stigla iz Moskve tako da se i to jednom moralo desiti. Kao što je
Dragan DŽajić bio sinonim za FK Crvena zvezda, tako je
Vujošević postao alfa i omega crno-belih. Bio je više od trenera, čak i menadžera tipa
Ferguson, čovek koji se pitao skoro za sve, koji je bio autoritet za sve, od igrača, sudija, ULEB, saveza, pa i političara, koji je na konferencijama govorio više od taktike, od toga ko je agenat CIA, koga je predsednikova žena gađala pepeljarom, vođenja države, afera...
Šta sada dalje? Jedni su pričali da
Vujošević ne može nigde da radi sem u Humskoj, da ga zato ne traže u Evropi, da su priče o ponudama novinarske "patke", da može da radi samo kada ima
Danilovića iza sebe, kada ode da će ostaviti potop i dugove iza sebe, odvesti
Marića, Veselog... Sigurno je da odlazi posle svoje najuspešnije sezone u Partizanu, treće triple krune, ali i F4, sa mnogo boljom finansijskom perspektivom nego lani, jer je na proslavi titule sve pucalo od VIP faca ili sponzora, od ministara
Dačića i
Dinkića, prvog čoveka Telekoma
Radujka, Đilasu su odavno upućeni hvalospevi, tu je i NIS, Dunav osiguranje... (ipak nećemo o svima dok ne postave baner na sajtu), čeka i se i trenažna dvorana, ali da neće biti više isto, dileme nema. Opet neki su i pričali, da je ponašanje
Vujoševića i
Danilovića, odbijalo neke sponzore. Prisustvo VIP zvanica i sponzora u Hotelu "Prestiž" na proslavi sezone to su demantovali, a ako je bilo onih kojima je strateg Partizana smetao, sada neće imati prepreku da ulože kapital u najboljeg sportskog reprezenta Srbije u toliko pominjanoj Evropi.
Šta dalje, vraćamo se na ključno pitanje? Na
Daniloviću je mnogo toga.
Saša i
Divac su vukli prave poteze po preuzimanju kluba, doduše i napustili ga u jednom trenutku,
Vujošević i
Todorić ostali,
Danilović se posle vratio, ali pravi izazov tek sledi. Dosta poslova, među kojima je bilo onih gde se moralo ući u "mulj", odrađivao je
Vujošević, najviše ipak mukotrpnim radom na treningu i taktikom na utakmicama, sa velikim autoritetom u odnosu na igrače, koji su i dolazili u Partizan za manje novce, znajući da će napredovati i to kasnije "unovčiti". Autoritet je bio i prema sudijama, protivničkim trenerima, klupskim, pa i partijskim funkcionerima, a sve proisteklom iz trofeja, rezultata u Evropi, znanja, kontinuiteta, ali i drčnosti.
Na
Daniloviću je da izabere hoće li angažovati neko zvučnije, autoritativnije ime (ali i skuplje), ili će poput
Kićanovića sa
Obradovićem i
Vujoševićem prethodno, pružiti šansu
Vladi Jovanoviću, još jednom
Duletovom dobrom učeniku posle
Džikića i
Kesara. Navijači pominju
Đorđevića (pominje i Beneton),
Bodirogu, Mutu, čak i
Karija Pešića (spekuliše se od Hemofarma do Olimpijakosa), ali je
Jovanović, sada na pripremama juniorske reprezentacije (lani bio prvak Evrope), trenutno najbliži klupi, da li samostalno, sa savetnikom ili možda
Danilovićem uz
Todorića, kao najvećim autoritetom, na klupi za vreme utakmica.
Vujošević je 1986.godine bio pomoćnik
Lučića, pre
Laletove smene na kormilu, samostalno je radio, dok je
Kića 1991.
Željku (povučen iz reprezentacije kao igrač) doveo profesora
Nikolića za savetnika. Obojica su osvojili titule u debitantski sezonama,
Željko i Evroligu (pa i
Duda 1978. triplu krunu) kaže istorija, ali i da je Partizan posle sva tri F4 Evrolige ulazio u periode bez nacionalnih titula (od 1988-91. godine, 1993. i 1994. od 1998. do 2001).
Zato je ključni čovek
Predrag Danilović, od čijih će poteza zavisiti budućnost Partizana, već od ovih sati, dana nedelja, od glavnog, ko će voditi i trenirati ekipu, ko će iz nje otići, kako od
Vraneša, Kecmana, Božića i
Miloševića, kojima je istekao ugovor,
Marića, Veselog i
Rašića za koje postoji velika tražnja, ali i obeštećenje (
Bo i
Li već deo trofejne prošlosti), ali i koga dovesti, od stranaca do domaćih igrača reprezentativnog kalibra ili potencijala. Sezona koja sledi je mnogo važnija od prethodne. Kroz NLB i našu ligu treba obezbediti bodove za Evroligu 2011. godine, dok će uprkos prvog šešira na julskom žrebu u Barseloni, od ove jeseni biti mnogo teže u Evropi (i da
Vujošević nije otišao) jer su apetiti navijača porasli, ali i oprez protivnika, među kojima će jedan PAO, Real, Sijena, Makabi, Kaha Laboral imati još veći motiv da se nađu među četiri u društvu Barse. Olimpijakosa i CSKA.
Vujošević je bio alfa i omega Partizana. Sada će se uloge morati raspodeliti, a ključnu će morati da preuzme
Danilović. Neće mu biti lako bez košarkaškog oca, čoveka koji je vukao sve, ali
Predrag je stekao iskustvo za ovu deceniju, nije se plašio ni kao igrač ničega, a ni kada je završio karijeru. Čovek koji je stvorio moderni Partizan sa početka priče, veruje u njega. Uz sve kvalitete, ali i mane koje ima, ono što posebno cenim kod
Danilovića je što je ušao u nas "košarkaški mulj", sve probleme, kadrovske, finansijske, političke, preuzeo je klub, zastupao je savez u Bordu FIBA, a mogao je da uživa u Majamiju ili Bolonji, da bude menadžer Virtusa. Mogao je, a nije, već se prihvatio izazova.
Čekaju nas interesantni dani, nedelje i meseci. Od pitanja klupe Partizana, pomenutih odlazaka i dolazaka, koji će Bjelica biti pik na draftu, od čega zavisi gde će, NBA, Evropu, Barsu ili
Markovićev Beneton kao sigurnu (poslednju) opciju, gde će
Kosta Perović, pa
Darko Miličić (ukoliko potpiše NBA ugovor pravilo koje se odnosi za rovitog Krstića i pet nedelja reprezentativnih važiće i za njega). Hoće li selektor u Olimpijakos koji traži trenere i po NBA, ali i među našima (
Duško Ivanović, Pešić), šta će biti sa
Tripkovićevom operacijom...
Zvezda i FMP bi se radovali odlasku
Vujoševića, ali imaju preče probleme, od stečaja i unutrašnjih razmirica na Kališu, do slučaja
Raduljica i Efes u predgrađu, izostanka sa Jadrana i Evrope. Hemofarm će sigurno tražiti svoju šansu kako u kvalifikacijama za Evroligu, tako i borbi za domaći prestiž i bodove. Čaršija spekuliše sa
Pešićem (koliko ja znam
Lukajić je bliža opcija) a glavne brige zadržati
Bobija (istekao ugovor) i
Mačvana (fiksno obeštećenje, a velika primanja po ugovoru u sezonama koje slede), ali i stabilan izvor finasiranja, što je glavna briga i Kragujevčana i uslov zadržavanja
Mute. Uz sve, početkom jula sledi skraćenje spiska reprezentativaca. Burno i varljivo leto.
kosarka.rs
:napred Partizan
