Како расправа одмиче, све сам убеђенији да петокрака мора напоље. Апропо приче оних који говоре о "индентитету" којег је део и та петокрака, шта мисле шта ће се десити са нашим индентитетом, када и ако (а та могућност је врло реална)., будемо добили нови стадион који ћемо делити са циганима? Ваљда је основ нашег индентитета пре свега наш Храм, хоћемо ли певати тада - Фудбалски то је храм, стадион Србија? Или у дуету са циганима - Фудбалски то је срам, стадион Србија? Има ли и један Партизановац који би са њима било шта делио? Значи, постоји могућност да нам се избрише читава историја писана на трави Храма, да се у "интересу" југ... српског фудбала скућимо под истим кровом са калафонцима, јер "без јаке звезде нема ни јаког Партизана", а што да не, у перспективи, тај стадион треба назвати Драган Џајић, јер ипак је он "најбољи свих времена", додуше не зна се у чему, да ли у јајарењу или лоповлуку. Индентитет са петокраком у грбу? Како да не... Како ће реаговати браниоци петокраке ако се деси овај сценарио са стадионом, и да ли је за индентитет Паритзана важнија петокрака или Храм? Јебеш Храм, имаћемо ми модеран, свемирски стадион, вид'о Жељко Пантић у Дизниленду, приде и у његовом склопу и Мекдоналдсе, бутике, козметичке салоне и казина. Индентитет? Бранимо петкораку до последњег Партизановца! Ништа нам више не прети...
Друго, грб је већ мењан, на наше очи. Додате су му две звездице, као, ето, прешли смо број од двадесет титула. Па мало копирамо Жабаре и којекакве, или изигравамо љубитеље астрономије, све пршти од звездица, штета само што нису љубичасте. Што се нико није бунио приликом те промене? Какво је то бесмислено пупмање ега? Што се не угледамо на Енглезе, који су мајка за схватање и примену традиције, и по излгеду и акустици њихових старих стадиона, и по дизајну и једноставности и лепоти њихових дресова и грбова? Они не стављају звездице, не праве шараду од своје историје.
Пада ми нешто на памет. Како се односимо према сопственој држави, не би ме чудило да заиста уместо петокраке, за отприлике 50 година, на грбу нам осване двоглави орао. Али не бели, српски, него црни, шиптарски. Или може некој будали које ће се наћи на власти, да дуне па да уради оно што је Туђман урадио са Динамом. А онда су све крајности могуће, и да постанемо ФК Свети Симеон Мироточиви. Ко би то спречио? Ми који смо тако успешно, са ногама напред и волејом у гузицу избацили из клуба Рашу Бабића?
Не видим да је неко удавио Шоштара у базену на Бањици. Грб ватерполо клуба одудара од осталих у спортском друштву. Па, јесмо ли због тога престали да навијамо за ватерполисте? Замисли молим те, више то неће бити Партизан ако уместо петокраке ставимо крпењачу у круг, исту какву има, ко оно беше... Барселона рецимо. Данило Бата Стојковић је одиграо једну од животних филмских улога, играјући човека који се осећа прогоњеним и има потребу да се брани и да брани и када му не прети никаква опасност. Е па, ови који бране петокраку у грбу, нека дођу да бране Храм када се буде рушио. Због индентитета. Због традиције. Да би ми остали ми. Да не би завршили на некој новој "Маракани".
И опет ћу поновити, прича да се избацује "југословенско", а буктиње остају, не пије воду. Па буктиње су симбол Југославије, то знамо сви, а ко не зна, нека преиспита своје познавање историје Партизана и његових обележја. Или ћемо да избацујемо "југословенско" само да би се контрирало Душку Вујошевићу због његове подршке погрешним људима у фудбалском клубу? Или су нам повређена танана осећања што нас цигани зезају да смо Југословени? Шта се жели постићи? Југославије нема више од 20 година. Зашто сад? Ако ћемо да мењамо, онда да кажемо наша је ствар када ћемо то да радимо, али ћемо мењати све што у грбу подсећа на Југославију, и тачка.