Duško Vujošević: Božanstveni krugovi pakla
Nije jednostavno razgovarati sa Duškom Vujoševićem, kada se pošteno nije ni slegla prašina posle fajnal fora Evrolige, gde su crno- beli dobro protresli evropske parajlije, a kolege njegovu malenkost, u potrazi za „ misterijom“, a već malo teže, logičnim objašnjenjem čuda iz Humske. Šta pitati osobu, o kojoj sportski deo nacije misli da sve zna, a da bude sveže, „ne ponovi se“...
Ako je do utiska, koji se ne odnosi samo na trenutak sadašnji, sazreo, „naučio“ lekcije, tako da manirom već iskusnog „slalomaša“ izbegava sve moguće zamke taman i više, manje opuštenog razgovora. Preciznije, Vujošević je u „novoj fazi“, kao i tim, koji je uprkos sezonskim promenama sastava, gotovo do perfekcije izbrusio dobro poznati „sistem“. Pojam kojim najbliže može da se objasni dugogodišnji opstanak u vrhu domaće košarke, i uvek ozbiljna pretnja u evropskim okvirima. Ono što je ranije bilo „nespojivo“ sa njim, vidan umor, koji na konstataciju ne negira. Da li je „samo“ od krvi i mesa, ima li postulate tipa „Oče naš“, posle skoro tri po decenije „vitlanja“ kraj aut linije...
- Zamislite, nikad nisam tako poređao red stvari, nije da nisam mogao, ali, jednostavno, nisam ih tako formulisao. Osnova je da je trening važniji od utakmice, pa spremnost da se meč dobije, naporan rad, velika odricanja, iz čega može da se napreduje. Uvek želim žestoke borce na parketu, da niko nije spreman da se olako preda, a da se između treninga ne ruši ono što je napravljeno. Svi su u funkciji tima, živimo i radimo kao porodica, što je posebno važno u naletima krize- priča Vujošević tokom posete u beogradskom stanu, između dva treninga.
Smatra da ne može ni da se napiše „priručnik“ kako se jedna ekipa sprema za završni turnir najjačeg kontinentalnog takmičenja.
- Počinješ da se spremaš čim se plasiraš, a i nemaš previše vremena jer je sistem „sitno sito“. Prolazeći „krugove“, usavršavaš se pripremajući se za svaku sledeću prepreku, to je samo jedan aspekt. Kada kucne čas meča, moraš da rasteretiš igrače, jer je motivacija nešto što je već prisutno, treba sprečiti velike doze, koje iniciraju blokadu, pa sve pretočiti u agresivnost, borbenost na terenu. Moraš da iskontrolišeš medijski pritisak, mada nikada do nivoa lične želje, tek toliko da ne sprečava „odrađivanje“ posla. Tu je taktika, adaptacija na igru rivala, kao kod svake važne utakmice. Ali, sve, uslovno nove stvari ne smeju da budu (do tada) neuvežbane, komplikovane, moramo da ostanemo u našoj „zoni komfora“. Ipak, sve je to teorija, a igra, situacija, uvek mogu da iznenade.
Partizan je u Parizu, uprkos dva poraza, ostavio odličan utisak, ali i pomalo sete navijačima da je tako malo nedostajalo, prvo u polufinalu protiv Olimpijakosa, pa i utešnom susretu za treće mesto (CSKA).
- Eh, šta je falilo, lako i teško da se odgovori - kaže sagovornik, koji nije ljubitelj „naknadne pameti“ - Recimo, određena količina sreće, koju zaslužiš napornim radom, tako te pravilno uče i tako učiš. Mada je to više poetika. Neki put sreća odlučuje sa svim osobinama koje čine da se zove sreća.
Tvrdeći da je Partizan napravio „incident“ plasmanom na F4, konstatuje:
- Evroliga je organizacija koja funkcioniše, oni to, na kraju krajeva i ne kriju, na velikim parama. Znate, nije novac jedina, najvažnija stavka, ima i drugih podjednako važnih stvari kada je u pitanju nivo košarkaške igre. Pokušali smo sa „šakom evra“ da napravimo klupsku afirmaciju, zadovoljstvo naciji...Meni je mnogo bitno što nismo bili autsajderi, već ambiciozni, maksimalno odgovorni, uz jedan častan odnos prema igri.
Odgovor na pitanje o „predugačkom“ štapu na kome se nalazi eventualna evroligaška „A“ licenca Partizana, vešto i elegantno je prebacio na temu sa mirisom naftalina.
- Potresima u FIBA sa početka veka, formiranjem neke vrste privatnih takmičenja, poput evro- regionalnih liga, bili smo zatečeni. Izgubili smo dragoceno vreme da shvatimo gde su prioriteti, interesi, niko u Srbiji to nije prepoznao i „zauzeo“ adekvatnu funkciju. Lako je bilo dok je postojalo ono: šampion zemlje ode u Kup šampiona. Sada je u igri ogroman novac, to je glavni „jezik“, a što se globalna kriza produbljuje, to se više respektuju oni koji ga poseduju. Ipak, greška je ako se jedino poštuje novac.
Nebrojeno je puta znao da izleti iz klasičnog „opisa posla“, ako to uopšte postoji u njegovom slučaju. Možda se isplatilo što je do iznemoglosti „apelovao“ na tešku finansijsku situaciju kluba, ali je evidentno da je „spustio loptu“.
- Surovo sam realan, potpuno mi je jasna situacija u zemlji. Ali, nadam se stabilizaciji, ima nekih naznaka. Znate šta je strašno u našem slučaju, živeti i raditi sa neobezbeđenim malim budžetom. Jedina šansa su nam bili rezultati. Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da nismo stigli do Pariza. Odmah ću da vam kažem: teško da bismo primili više od tri plate. A to bi ostavilo traga, da se ne zavaravamo.
Pošto je nešto „kanulo“, lakše se diše.
- Grad Beograd nam je puno pomogao, premirao svaki rezultat i „stvarao“ bazu da napravimo korak više. Ne kažem da nama niko ne pomaže, kako bi živeli bez sponzora, ali... Nepoštena je želja da se napravi rezultat protiv deset puta budžetski jačih, uz odsudstvo težnje da se mali budžet crno- belih ne stabilizuje i koliko, toliko poveća. Sve će to teško ići dok ne postoji dobar Zakon o sportu. Zato hvala Divcu, koji je kao predsednik nacionalnog olimpijskog komiteta, uložio napor da ne prođe prethodni predlog zakonske regulative, koji je loš primer privredne tranzicije pokušao da prenese u sportsko polje.
Uz priču o finansijskoj situaciji odlično „leže“ sastav tima, da li nemoguća misija je sačuvati kostur.
- Ne baš, a možda i neće biti potrebno. Najvažnije je da se ne ponovi situacija iz prethodnih godina kada nismo bili u mogućnosti da zadržimo one koje smo hteli, a uvek ti je potrebno i neko pojačanje. Ali, hajde da završimo sezonu, nama je i te kako bitno domaće prvenstvo, pa finansijsko zaokruživanje, ne smeju da se vuku dugovi, ne bi nikako valjalo. Još dve i po plate, pa premije...
Uz nekadašnjeg učenika, Željka Obradovića ( Panatinaikos), Vujošević, u evropskim okvirima, rekordno dugo uspeva u istom klubu. Bezmalo deceniju, u trećem „povratku“ u Humsku.
Nije li mu dosadilo?
- Čini mi se da sam endemska biljka. Ranije sam rekao da se u Beogradu najbolje osećam, a čovek u principu živi na takvim mestima. Novac mi nije osnovni kriterijum, niti ću biti smetnja. Moj eventualni odlazak iz Partizana može da dođe u obzir kada „građevina“ bude mogla da funkcioniše bez mene.
Ako je cena igrača skočila posle Pariza, sigurno da nije ni trener zaobiđen.
- Sve su to spekulacije u dobroj ili lošoj nameri, koje prodaju proizvod. Svestan sam da ljudi vole da pročitaju takve stvari. Druga je stvar vrednost. Da se vratimo na novac- to nije jedino zadovoljstvo.
Koliko će biti teže ili možda lakše u sledećoj evroligaškoj sezoni?
- Jedno je sigurno, rivali nas više neće potcenjivati, već će maksimalno koristiti sav raspoloživi kvalitet i logistiku. Italijani kažu:„ Što više jedeš, apetit raste.“ Biće teško, zato se mora spremiti tim, uz sve ono što podrazumeva.
Ne upada u zamku samozadovoljnosti, ali svestan da je Bog otac, ne samo u Partizanu. Trajanje ima veze sa sistemom sa početka priče. U pomenutom slučaju, odavno je klupska legenda, ali je ljudski da bi nešto više. Duško Vujošević.
POREĐENjA
Nismo srpski Makabi
Ne pričamo o eventualnoj devetoj uzastopnoj tituli nacionalnog šampiona, Super liga je u punom jeku. Ipak, ne ide li crno- beli stazom Makabija, koji je „redovno“ izraelski šampion.
- Ne, oni su državni projekat, što se ne može konstatovati za nas. Ako je neko u Srbiji to i bio, mi sigurno nismo, što ne znači da ne prihvatamo državnu pomoć.
POPULARNA PSIHOLOGIJA
Osvajanje pre odbrane
Vujošević uvek voli da naglasi da je Partizanu veoma važna domaća titula, ništa manje od one regionalne ( četiri za redom) ili priznanja za evroligaške partije.
- Obzirom da je opšte usvojena sintagma: „ Teže braniti nego osvojiti“, kažem da ćemo i ove sezone pokušati da osvojimo novu titulu, da nam bude „lakše“.
NAJCENjENIJE OSOBINE
Talenat i dobrota
Od košarkaško- sportskih karakteristika na prvom mestu mu je talenat.
- Maksimalna posvećenost, pa se ogromna ljubav podrazumeva sama po sebi. Kada primetim da je košarka neposredno sredstvo da se ostvari (dobije) nešto krajnje prizemno, ili kompenzuje nesigurnost novcem, od toga nema velikog igrača.
A osobina običnog smrtnika?
- Dobrota, ali ne da hoda i priča da je dobar, dela najbolje „govore“. Kod nas je to ponekad i „smetnja“...
KOBNA PODELA
Izdajice i patriote
U finišu sezone, tinja problematika odnosa Jadranske i domaće lige (KSS), od kalendara za sledeću godinu, do nepoštovanja prošlogodišnjeg junskog dogovora, sa tendencijom da se balkanski rasplamsa.
- Nije lako ni jednima, ni drugima. Mađutim, postavljaju se uslove poput termina ( mart 2011.) sledeće Super lige, za koje se svesno zna da će biti tema sporenja. Nije mi jasno što se Skupština KSS meša u termine odigravanja ligaških utakmica. To nije pravi put, kao što ne zagovaram ni da se prepustimo stihiji. Ne treba popuštati, već se boriti za povećanje uticaja u strukturama regionalnog takmičenja. Moraju se postavljati realno izabrani ciljevi, a ne kreirati izokola kobnu podelu na „patriote“ i „izdajice“.
SEZONA BARSELONE
Rubio dragulj
Objašnjavajući ovosezonski fenomen Barselone, Vujošević kaže:
- Sasvim zasluženo su postali prvaci Evrope. Ekipa ekstra zvezdi podređenih timu. Primer da veliki igrači ne smetaju jedan drugome već su u funkciji tima. Riki Rubio bi mogao da bude igrač zbog koga će se jednog dana dolaziti u dvorane.
DOMAĆA KONKURENCIJA
Hemofarm sve jači
Iako je ostalo još osam kola Super lige, pa plej- of, čini se da će aktuelni šampion imati relativno lak posao, barem do finala.
- Razlika u kvalitetu postoji, mislim da smo više napredovali od domaćih pratilaca. Zato me i čude izjave pre mečeva da smo favoriti, a kada pobedimo, apostrofiraju se neki drugi faktori, na čelu sa već „legendarnim sudijama“. Ja uvek isto pričam, pre i posle. Hemofarm je nastavio rast, to je jedna nova i snažna ekipa. Voleo bih da snagu kolektiva isprati i klub u slučaju Radničkog. FMP je stabilan sportski sistem. Crvena zvezda je u problemima, ne mogu da budem licemer pa da to ne kažem.
