Ministar rada
Apsolutni sam protivnik gubitničke teorije o moralnim pobednicima, ali svako pravilo, kako mudri kažu, ima izuzetak. Barselona je (opet apsolutno) zasluženo osvojila Evroligu, ali mnogo više razloga za udaranje u grudi i trčanje počasnog kruga posle radnog vikenda u francuskoj prestonici imaju košarkaši Partizana.
Osvajanje četvrtog mesta u ovogodišnjoj Evroligi ravan je, hipotetički gledano, plasmanu Katalonaca u veliko NBA finale. Zato su razumljive suze crno-belih posle šok poraza od Olimpijakosa, jer su papirni autsajderi mogli da preskoče još jednu prepreku na lestvici nedodirljivih. Šteta, borili su se Božić i društvo kao lavovi, ma borili se kao da ih sa klupe predvodi Duško Vujošević.
Eeee, tu smo, ali ću se za trenutak opet malo udaljiti od teme... Svako širenje priče i dodvoravanje Partizana bilo bi u ovom trenutku nepotrebno, rekao bih, degutantno. Tu privilegiju ostavljam onima koji će, kao pred polazak crno-belih u Pariz, neko vreme neprestano graktati, a onda će se vratiti svom senzacionalizmu (dobar deo medija) ili ogovaranju i spletkarenju (vajni košarkaški (ne)radnici). A, ovoga puta uspeh srpskog šampiona ne smeju da prekriju snegovi, ruzmarin i šaš, kao ni zakucavanje košarkaša kengura Džoša Čildersa. Valjda su toga svesni oni koji čuvaju ključeve od modernih vrata raja, potencijalni sponzori i političari pozeri.
Vraćam se treneru Partizana. Sa njim je u podeljenoj Srbiji ista pesma kao u Balaševićevim stihovima: „jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu, e moj brale...". Ali, za razliku od Bože Zvanog Pub, Vujošević na talon izbacuje jedano štih. Zove se kratko, mnogima nejasno: KVALITETAN RAD.
Pošto nas je igra prirode i sudbine spustila padobranom u zemlju na brdovitom Balkanu, navikli smo se da živimo sa krizom, vernim drugarom. Nemaština nam u suštini dođe nešto kao agregatno stanje. Ali, i u takvoj sredini Duško Vujošević je pokazao koliko su moćne alatke ZNANJE I MARLJIVOST. Ko je želeo, mogao je gledajući fanatizam trenera Partizana i njegovih kamikaza da donese neke poučne zaključke. Prvi i osnovni glasi: Konstanim usavršavanjem i odricanjem možemo da se nosimo sa Evropom. Zavrnimo rukave i strasno se posvetimo poslu koji radimo.
Znam, lako je tako nešto reći. Znam i da su na tom putu prepreke brojne. U sportu su, na primer, sudije često magnet kojim velike ribe privlače male u nameri da ih smažu. Za užinu, ručak, svejedno. Zakon prirode je surov, kao indigom preslikan u neravnpravnoj borbi za opstanak u okeanu ili u moru. Ali, i u lokalnoj reci. Negde ste krupna, negde samo sitna riba. Takvom poretku se, dabome, treba suprotstaviti odlučno, snagom znanja i istine. Argumentima! Nadam se da ovi redovi nikome ne škode. A, ako ne škode, znači da koriste!
Siguran sam, posle junačke Partizanove bitke u Parizu da Ministar rada nije zadovoljio svoje apetite drugim pojavljivanjem na kraljevskom balu. Njegov cilj je sigurno neki naredni, završni ples za romantični odlazak u noć. Suze jesu OK, a tek radosnice...
(ciganjski sportal ) ali dobar tekst ovog novinara
Nenad Radojević
novinar
, sva pitanja su mi bile na mestu, video se da je covek dosta upucen. Dule
