Овде постоји не разумевање суштине и лаконско закључивање како перцепција свега што се догађало са овим клубом последњих година може да изроди као најинтелигентнији закључак да је Дуле Вујошевић савршен, непогрешив и боголик.
То је наравно потпуно погрешно и једино што таквом ставу даје на снази јесте непрекидно млатарање њиме и мантрање сваки пут када је потребно нешто што је погрешно и по клуб недостојно, заштити од критике и превести на праву страну.
Ако ништа друго, погрешно је зато што је потпуно немогуће да толики број активних и заинтересованих посматрача и учесника у неким дешавањима не могу ништа интелигентније да смисле и закључе. То је мање важан аргумент.
Оно што је важније или да кажем најважније јесте питање самог клуба, његовог достојанства и самопоштовања и тога како се они који га воде односе према тим питањима.
Овде је речено да Вујошевић није тужио Тошу, Шилобада, Перу, Лазу, МИку, него Партизан и то би требало да значи како је направио проблем клубу уместо неким појединцима.
Такво размишљање је потпуна заблуда, замена теза и бркање узрока и последица.
Без обзира на велике речи и пароле, клуб је оно чиме га учине они који га воде. Данашњи Партизан је клуб Тоше, Шилобада, неких тамо кумова, и ко зна каквих других њушки и нема никакве везе са Партизаном који познајемо. Ко сумња у то нека се подсети шта је све клуб урадио или пропустио да уради у последње две године, каква је понижења доживљавао и ми заједно са њим, какве поразе и саморањавања и колико растакање достојанства и величине једне истинске институције.
То је Партизан који је Вујошевић тужио и то по истеку две године за које нам је речено да су потребан период да се Партизан врати на стари пут.
Замена узрока и последица је још очигледнија. Није проблем Партизану направио Вујошевић тужбом и евентуалном блокадом регистрације нових играча, већ су проблем клубу направили они који су га довели у стање да му ова тужба прави проблем, који су обмањивали, лагали и служили не клубу него његовим душманима. Случајно, то су исти они људи који нису продужили уговор Вујошевићу.
Замена теза је у томе да се позиција Вујошевића изједначава са позицијом било којег играча, службеника, вероватно и кафе куварице, јер као паре се дугују овом или оном, па је нормално да их овај или онај тражи преко суда ако већ не може другачије, самим тим и Вујошевић
Наравно да то не може бити исто. Не може се ставити у исту раван неко ко је деценију гурао Партизан ка европском врху, правећи од њега кошаркашку институцију, неко ко је постао готово синоним за ту институцију и неко ко је и физички уградио себе у историју клуба.
Оно што је Партизан морао учинити а да остане институција и очува самопоштовање и независност, јесте да се не растане од тог човека онако џукачки и послушнички и да га ако већ не може другачије исплати одмах и то до последњег динара, без обзира колико би то проблема правило са финансијама.
Тако би показао да поштује себе и тако би се избегле све мање пријатне последице па и ова о којој данас расправљамо. Тако не би дошао у ситуацију да нема никога ко би хтео и смео да позове легендарног тренера и каже му како ствари стоје са дуговањима и тако би спречио да тај исти тренер дође у ситуацију да буде у спору са нечим што је по много чему његова креација.
Дакле не због Вујошевића, већ пре свега због себе самог. И кажем Партизан, јер Партизан је данас то што сада данас гледамо, а онакав велики и важан какав је био у својој историји, биће тек онда када се врати себи и свом идентитету.