Није баш тако велики проблем написати неки краћи пост, искритиковати некога, бити духовит за тастатуром и стога подобијати неке силне лајкове на форуму...
Али је већи проблем то што често заборављамо да прави живот заправо није иза тастатуре, и да је другачије некоме нешто рећи ако га гледаш у очи...
И да је питање шта заправо треба да му кажеш...
А често заборављамо и то да
ми заправо навијамо за тај Партизан и да је момцима на терену и поред терена поред критика које им стално упућујемо, ваљда потребна и нека наша подршка...зар не?
...виртуелни свет јесте леп, али баш зна да буде ,,поље,, за исказивање фрустрација и негативности, и сигурно је да сам ја старомодан, али и даље мислим да прави осмех и праву ,,позитиву,, - може да вам измами само нешто из правог и реалног света...
Ишао сам данас да купим сезонске, па хајде као да свратим на оно организовано дружење Партизанових (наших!) фудбалера са навијачима, рекох да можда направим само пар слика у пролазу, шта ћу ја маторац да се нешто гурам тамо, али...
Наши су ми не само измамили тај прави осмех на мом уморном лицу, него сам сматрао скоро за обавезу да Рикију пружим руку и захвалим му се за све, Андрадеа да наговарам да нам он и Рики набаве још два фудбалера са њихових Острва па да коначно узмемо ту титулу, Столици сам к'о Брстина и Караџић у филму ,,Монтевидео,, дао пар ,,савета,, што се фудбала тиче, нашта ми се он уљудно захвалио на подршци, Биљу сам питао нешто искрено и добио неко њено лично ,,виђење,, тог мог питања, Дачу сам упитао за здравље, испоздрављао се са мојим ,,познаницима,, из Телеоптика, Шехом и Вањом...
И све у свему - баш је било лепо!
Знам наравно да већина од вас са форума никако није била у могућности да ,,скокне,, до ЈНА и буде данас тамо са нашим фудбалерима, али да сте само могли да видите и осетите колико је то дружење значило и дечици које је ту била, али, вала, и окорелим маторим Гробарчинама, колико су само стрпљења имали ти наши момци да се фотографишу са сваким ко је то желео (а скоро сви су желели), колико су само аутограма и фотографија поделили, како су одговарали на наша запиткивања, захваљивали се на свакој нашој лепој речи...
Још да је Партизан мало раније ,,потписао,, оног ,,Дијабетеса,, па да су га довели да нам се и он придружи, вероватно бисмо, кад смо већ сви били у том тако лепом расположењу ,,упалили,, онај онај ваљак испод Југа, па да момка мало провозамо до Славије и назад, или можда радије само ту до Аутокоманде, па да му објаснимо неке битне (најбитније!) ствари у српском фудбалу...што се ,,комшијског,, ривалства тиче...
Партизане хвала ти што постојиш, момци хвала на дружењу, Биљо хвала такође, можда нас, Партизанових навијача, и нема баш ,,200 милиона,, али ово што нас има, колико год да нас има, дајемо подршку фудбалерима и тренеру и једва чекамо да гледамо неку следећу утакмицу...
Знам да није лако победити сваку, али хајде да пробамо да то урадимо у овој првој, па ћемо после да мислимо на другу!