I to smo doživeli... Evo nekih utisaka iz Mitrovice:
Stadion mali, ljudi nabijeni na ogradu ili sede gore po stubovima, vrhunska atmosfera na samom stadionu, nema igla gde da padne, celo mesto je došlo da isprati utakmicu, omladinci njihovog kluba, JFSM ne daju se braća, dobru brojku su prikupili dok nije stiglo pojačanje iz Beograda. Kad je stigla ekipa Grobari nemaju gde da stanu, pa se poređali na poljani pored tribine u par redova, pola ljudi ništa ni ne vidi. Uvek sam više voleo kad se kup igra na manjim stadionima lokalnih klubova nego kad zbog nedostatka uslova za bezbednost pomere na jebeni Obilić ili tako negde...
Utakmica otaljavanje posla, cinculiranje kad je mogla da se reši, i zloslutno sam najavio kolegi sa foruma da ovo može vrlo lako da nam se obije o glavu. Na kraju nešto što sam Partizanu može da se desi.... Stao sam iza gola da bih snimio penale, Lukač i ja (ipak sam ja kao neki golman) smo pročitali njihovog drugog penaldžiju, jako očigledno i namerno je gledao u golmanovu desnu stranu, čak i klinci što dodaju lopte su znali da šutira u kontra stranu, Lukač se dobro bacio ali mu je sa prstiju pobegla od stativu ipak u gol... Naše penale ne bih ni komentarisao, osim što je Čaki uspeo i da me pogodi i izbije vazduh tom prilikom.
Prvi put posle 8 uzastopnih finala da kup ima neku evropsku vrednost, odnosno da garantuje Evropu, ali opet s druge strane muka mi je više od tog kupa koji se koristi kao opravdanje kad se ne uzme titula, jer kao eto uzeli smo trofej sad dal je kup ili titula nije toliko važno, znate vi šta je nekada bio kup maršala, to se slavilo više nego titula, itd itd... Baš me briga za to, danas kup ne znači ništa, osim za mazanje očiju, nažalost je tako, i sviđa mi se što je UEFA napravila da kup ponovo ima neku vrednost u evropskim okvirima, ali to je utešna nagrada, nama prvo ili drugo mesto donose LŠ tj kvalifikacije za istu, pa nema izgovora, znamo šta nam je činiti.
Ima nečeg poetskog i u načinu na koji smo ispali, stvarno mislim da ovakve stvari samo nama mogu da se dese. Na kraju krajeva, prisustvovali smo istoriji, koliko god to mučno zvučalo u ovom trenutku, sve je to deo istorije Partizana. Evo snimka koji sam snimio i koji po mom skromnom mišljenju predstavlja suštinu i esenciju. I to smo doživeli...
