Mali rezime, kad se malo sleglo, a prehlada tek u najavi...
Ortak i ja na stanici već polupokisli, cirkamo radžu iz flašice na kojoj piše "Proteini". U vozu se peva kroz vagone "Što ja volim taj seks". Džaba smo kupili karte, kondukter nije ni svraćao. Na železničkoj u NS-u panduri sprovode par likova, jedna mlađa gospođica/gospođa se već sprema da prokomentariše kako smo stoka, međutim ortak joj pomaže sa koferom niz stepenice a ja joj objašnjavam gde je autobuska i ona već sad sigurno ima malko drugačije mišljenje o navijačima u crnim majicama. Ispred stanice uzimamo pivo, a u busu šofer nas ubrzava i neće da nam proda karte kako ne bismo gubili vreme. Brzo smo kod stadiona, već smo dodali po 3 piva na one proteine, zapad rasprodat, idemo kroz tržnjak do istoka, usput pišanje, svratili u par butika (ahahahahahahaha nismo ali bila bi fora), kupujemo karte na istoku, završavamo pivo i idemo na još jedno pišanje. Na parkingu 20 automobila, nigde nikoga, ortak staje da piša između dva džipa, za 2 sekunde se stvara vlasnik jednog džipa sa ribom i kaže "Ma samo pišaj, vidim da si Grobar".
Na stadionu lepa fuca, na tribini jako od samog početka. Na poluvremenu se pije vinjak koji je bez potrebe unet u gaćama, još jednom pišanje, ovaj put u WC-u koji je u mrklom mraku, ali i to je bolje od onog na JNA...
Potom najbolje moguće otvaranje drugog poluvremena, navijanje sve jače, kao i kiša. Oko drugog gola sve kulminira, Kvinsijeva praćka ulazi pod prečku, ja vrištim kako mi se prvo kumče koje sam krstio zove isto kao Menig, ortak me gleda bledo... Pred kraj se peva "Sveto ime je..." kao da nas je 50 hiljada. Belka raspaljuje masu, Antić sa stisnutim pesnicama loži dodatno, Taki poklanja dres liku pored nas.
Posle toga trk na gradski pa na voz i najjača scena: U busu Kinez od četrdesetak godina sa klincem koji ne može da skine osmeh sa lica koliko mu je lepo sve što gleda, prilaze nam i ćale nas pita kako to da se utakmica igra u Novom Sadu a da skoro niko ne navija za domaću ekipu nego svi za goste. Mi mu objašnjavamo sve o ciganima, firmašima/filijali, ko smo mi i tako to... I u jednom momentu pitam čoveka odakle je (misleći BG ili NS) a lik odgovara "No, no, we are from China, but we just live in Belgrade..." MAJKE TI!!?? Pola busa umire od smeha, ortak skida Partizanovu majicu i daje je malom Kinezu i kaže "Sad ti je velika ova majica, ali operi je i za desetak godina dođi u njoj na stadion, nemoj nikada da postaneš cigan..." Dečak se stidi, ćale se zahvaljuje ali kad su izašli iz busa mali sa najvećim osmehom gleda u ćaleta i u novi poklon koji miriše na Vinjak i Amstel.
Voša away, dan koji neću zaboraviti.
. Neka braco samo pisite, vrhunski postovi!